Opštinske novine

Уметничка хроника

151

открића једнога Манеа и Монеа која су у то доба већ победила била у Паризу; њих — једног Ханса Смита, Кристиана Цартмана, Л. А. Ринга, Нилса Скаудора, једну Ану Анкер, једног Фрица Зиберга или Повла Кристиансена — још није захватио онај моћни и светли талас који је ускоро већ имао да понесе сликарство целе Европе ка једном новом узвишењу; - па, ипак, има их и међу њима чији радови интересују својом дубоком уметничком озбиљношћу и изазивају чистотом свога хотења искрено поштовање. Велико, богато компоновано и тако светло и деликатно бојадисано платно Михаела Анкера: „Крштење' ; и они меком плавичастом вечерњом атмосфером обливени „Рибари на обали Скагена 1 ' од П. С. Кројера одиста су слике од музеалне вредности. Још је значајниЈи, јер и по свом фином меком колориту

светло, шарено бојадисане евокације рано-ренесансног црковног живописа дао је, у својим акварелским пројектима за фреске „Распеће" и „Велика гозба", стари мајстор Јоаким Скаугор — коме се тематски као и стилски придружује Ларсен Нилс Стеунс својим великим, танано колорисаним и, уосталом, помало и на Пиви де Шавана опомињућим платном: „Свадба у Кани". Вршњак тих старијих сликара (рођ. г. 1863.), али по свом духу, хотењу, па и реализацијама већ сасвим савремен, модеран показује се Ј. Ф. Вилумсен чији велики декоративни таблои: „Каменолом", „Природне страхоте" и „Вечерња чорба" (све три у темпери и масној боји) изненађују и привлаче својом смелом стилизацијом, својим експлозивним колоритом и неким визионарским замахом. Вилумсен стоји на челу

Лево: Свенд Ратсак: Новостворени Адам (статуа); десно: Свенд Ратсак: Ева (статуа); у средини горе: Вилумсен Ј. Ф.: Вечерња чорба (слика, телтер и уље); у средини доле: Нилсен Јајс: Самсонова здела (саксбскерамика)

као и целом схватању сродан аналогним радовима кајвећих тадашњих француских сликара, један дражесан „Портре младе девојке" од Вилхелма Хамерсхоја (из г. 1886.) — чија и два сјајно израђена омања „Ентеријера" одају сликара од квалитета. Угледне примере солидног, иако нешто тврдог и хладног, реалистичког сликања пружају „Пловке" од Јоханеса Ларсена, „Портре супружника К. Ј." од Јулиуса Паулсена и ведри, живахни табло „На леду изван вароши" од П. Ханзена, док у привлачном пејзажу „Буран дан код Бовбјерга" од Нилса Бјереа, и кроз такође још помало академски глатку и строгу фактуру, проговара већ једно дубље, лирскије проЖивљавање природе и једна утанчанија, новија уметничка осећајност. Успеле, живо компоноване и

оне млађе и најмлађе генерације данских сликара која се формирала већ од г. 1900 на овамо. Са том модерном школом уједно се и поново афирмира у Данској утицај Париза, на који јасно указује множина најбољих, најживљих радова ове изложбе. Тако одмах она сањалачки осенчена плавокоса „Млада жена" и она поентилистички танано и свеже набацана, светло зелена „Шума" од финог импресионисте Сигурда Сванеа, она са матисовском деликатношћу постављена и колорисана „Жена са црвеним шалом" од Харалда Герсинга, оне експресионистички стилизоване, фантастично узбуркане марине у сочном, тамном индигу („Балтичко море", „Јутро") од Ернста Цајтена, они мајсторским широким и хитрим потезима израђени, готово провидни, па ипак