Opštinske novine

8

Београдске општинске новине

в;-ма југословенског народа. Да не идемо далеко. Осврнимо се само на скорашње манифестације чехословачко-југословенске дружбе тако сјајно изражене у читавом низу лепих свечаности приликом недавне посете наше земље и нашег светилишта на Опленцу, чиме су нас почаствовали еминентни чехословачки претставници са г. д-р Петром Зенклом и генералом Хусареком на челу. Сетимо се и читавог низа приредаба у нашој земљи у вези са празником чехословачке слободе у коме су тако интимно и душевно учествовали у заједничкој радости како чехословачки домаћини са г. д-р Гирсом чехословачким послаником на челу, тако и бројни југословенски гости... Овом приликом желимо да дамо израза захвалности чехословачким женама, које су много пута доказале да живо осећају било нашег националног и друштвеног живота. Одлична њихова претставница г-ђа Марија Омелченкова, за свога бављења у Београду, долазила је у додир са нашим женским светом, нашим феминискињама, нарочито домаћицама и матерама. Она се много заинтересовала дневним животом наше узвишене Краљице Мајке. И као кћи класичне чехословачке демократије, г-ђа Омелченкова распитује се, чита и слуша о Нз. В. Краљици Марији као ,,примерној Мајци и васпигачици своје деце, о пожртвованој жени, којој Краљевско достојанство не смета да буде и добра, штедљива, узорита домаћица". У своме лепом чланку ,, Марија, Југословенска Краљица као мајка и домаћица" одштампаном у часописима „Женски преглед" и ,,Над колевком", ослањајући се на податке из кругова блиских Нз. В. Краљици Марији, који су имали прилике да посматрају Високу Родитељку у скромној улози нежне и брижљиве Матере „која сматра за дужност да се сама стара за децу и домаћинство" ...у искреном заносу примером Њеног материнства, г-ђа Омелченкова пише: „У дневној штампи и животу често нам се истичу као пример домаћице и васпитачице из средњег друштвеног сталежа, али нико не указује да таквих примера има и међу женама из високих кругова. Ја сам у Југославији много слушала и читала о Краљици Марији као узоритој домаћици и васпитачици Своје деце. Рано у јутру Краљевска деца хитају својој мајци да је пољубе. Иако је већ Краљ, Петар II, као и Нзегова браћа Томислав и Андреј, не испуштају лако своју маму из топлог загрљаја. А мајка, та необично брижна мајка, милује своје драге синове, благим погледом понире у њихове очи и гледа да ли су светле и радосне. Пита децу, да ли су се наспавала, јесу ли здрава и шта су сневала? И одмах, затим, шаље их на посао, јер, вели „треба да уче". Она често и сама присуствује њиховим часовима. Хоће да зна како напредују,

чему се од њих може да нада, и, ако је гк>требно, како да им помогне. Петар, млади Југословенски Краљ, показивао је још у раном детињству необично велике способности и жељу да што више зна. Он и сада често поставља својим учитељима чисто философска питања: Шта је смрт, и да ли човек живи и после смрти? У часовима одмора деца слободно играју у парку или на пољани. Надзор над њима је неприметан. Малишани су потпуно слободни, само вешта рука Мајке управља њиховом вољом и упућује их правим путем. Са Оцем, трагично преминулим Краљем Александром, мали принчеви су говорили српскохрватским језиком, а са Краљицом енглески. Уосталом они знају сва три југословенска наречја. Краљевска породица је од увек живела па и сада живи веома једноставно и просто. Сви чланови Краљевског Дома су љубитељи природе. Сви радо иду пешице, једу народна јела. Краљевска деца воле да се слободно забављају са својим вршњацима из народа. Петар II јако воли Своју браћу, са њима поступа као старији, дели све, радо игра у њиховом друштву. Мала Краљевска браћа„сложно раде", подижу кућице од старих дасака и каменчића и зидају мостове преко речице. Као њихови сиромашни вршњаци и они, у њиховом друштву, весело јашу штапове уместо коња, иако имају доста скупоцених и лепих играчака, па и живих коњића на расположењу. Краљица Мајка жели и допушта им да се забављају простим играчкама, јер вели „такве игре боље развијају претставе, интелект и дају потстрека дечијој уобразиљи и предузимљивости". Мали принчеви каткад дотрче и до кухиње, ту се упуштају у разговор са млађима, интересујући се за њихов рад и све уопште. Краљица Марија је сама дојила Своју децу, повијала их, показивала им прве кораке, учила их првим речима... Раније, пре две три године, на Бледу сте често могли видети једну младу, лепу жену, која је у пратњи стаситог официра шетала око језера возећи дете у колицима. То је била Краљица Марија са Блаженопочившим Краљем Александром и синчићем... Краљица Марија је добра и штедљива домаћица. Код куће и за шетњу облачи се врло једноставно. На себи има енглески костим, капу и белу блузу. Сама Краљица купује за себе што Јој је потребно као и Нзеној деци, и то само домаће производе. Код куће Она се опходи врло скромно, демократски. Нзен Двор троши искључиво домаће платно запостељнои столно рубље без икаквих украса. Народ воли свога младог Краља, своју Краљицу и мале Краљевиће, као што је волео и сбожавао Краља Александра.