Opštinske novine

2

Чехословачка жена о Њ. В. Краљици Марији

9

Краљица Марија се интересује за женско питање и женски рад. Када је у новембру прошле године сенатор г-ђа Пламинкова, на своме путу у Београд, била примљена у аудијенцију код Њ. В. Краљице Марије, однела је утисак да Југословенска Краљица показује живо интересовање за женски покрет уопште и посебно у ^словенским земљама. Као увек Она је и том приликом дала доказа да потпуно схваћа напредна стремљења жене да себи извојује заслужено право учешћа у народном животу". Бележимо са нарочитим задовољством и захвалношћу опажања истакнуте чехословачке раднице. И констатујемо да су у главном истоветна са појмљивим дивљењем и поштовањем што га југословенски народ гаји према својој вољеној Краљици Мајци, према Величанству Нзеног Материнства. Али светлост Нзеног примера животворно и топло зрачи далеко изван Краљевског Дома и његове околине. Нј . В. Краљица Марија је добра Мати све југословенске деце. Бригу за здравље, напредак и будућност наших малишана Она сматра за Своју прву дужност у којој не штеди себе. Зато с правом подвлачи да ,,не треба штедети на деци него за децу". Све наше националне за сада малобројне организације за заштиту матера и деце, у својим посебним и удруженим функцијама, налазе у Нз. В. Краљици не само узвишену заштитницу, идејног и практичног вцђу, него и прву вредну радницу на њиви нашег материнства и дечје заштите. Н>ен будан надзор над радом наших обданишта, школа, клиника, летовалишта, санаторијума, као и свих других установа, које служе заштити матера и деце. Нзено идејно руковођење Југословенском Унијом за заштиту деце. Нзени савети, помоћ и присуство где и највише треба, једном речју пример Нзене социјалне делатности сведочи о великом здравственом и васпитном значају заштите матера и деце и да ова акција — Заштита матера и деце — у тежњи да свој хумани покрет оспособи да одговори племенитим задацима, захтева пуну и пожртвовану сарадњу свих званичних чинилаца и најшире јавности, тражи рад, несебичан до самозаборава, рад свих за све... Данас, када у нашој лепој уједињеној домовини видимо остварене најплеменитије идеале многих нараштаја, који су своје најбоље снаге, патње и своју крв улили у њене неразрушиве темеље, императивно се налаже чување, изградња и национално-културни напредак нашег заједничког народног дома као општа и неуклоњива дужност свих званичних и незваничних, државних и социјалних чинилаца. Здраве морално и физички снажне нараштаје, достојне оних Срб-јунака и југословенских добровољаца, који су пре две деценије умели, са пуно среће и поносног пожртвовања, да испуне

завет прошлости; данашње и будуће нараштаје заточника тога завета и чувара ове државе ваља неговати још од колевке, подизати од раног детињства и дечаштва док не стану на снагу и оспособе се да свесно прихвате дело бесмртних предака, и са пуно одговорности пред народом и државом заложе се, без обзира на све политичке констелације и прегруписања, да изврше светли завет Великог Краља Александра Мученика и славне генерације Н>егових сарадника на пољу части и славе. А формирање ових нараштаја чувара и бранилаца, засновано на општем здравственом и културном иодизању Југословенског материнства, деце и подмлатка, није нити сме бити несавладљива задаћа данас, у нашој слободној и богатој држави и нашој, национално и социјално свесној престоници. Осврнимо се само на историју ослобођења Чехословачке, и видећемо да је још онда, под аустриским јармом, заштита матера и одојчади била не само задатак угњетеног и сиромашног чехословачког народа него и саставни, органски део његовог витешког отпора противу двојне монархије. Јер, у та тешка времена, када је вихор светског рата косио десетине хиљада избраних чешких синова на фронтовима, и кад су у данашњој Чехословачкој умирале хиљаде малих Чеха без млека и без хлеба; у то доба херојских напора и стварања, кад су чешки легионари са Масариком на челу изграђивали данашњу слободну државу, у поробљеној отаџбини радило је једно вредно, скоро непознато у иностранству чехословачко _,,Друштво за заштиту матера и деце", штедећи и мучећи се да нове нараштаје припреми за велика дела у ослобођеној држави. Јер, према убилачким плановима аустријских угњетача, чехословачка одојчад и деца, као и сав народ бејаху осуђени на смрт глађу. Лукави непријатељ је мислио: Ако се некада и роди слободна Чехословачка, у њој неће бити Чехословака. Али се у рачуну преварио. Чувено патриотско „взлеиздајничко" друштво, звано „Чешко Срце", чији је члан за времо светског рата била готово свака мајка и жена, удружена са поменутим „Друштвом за заштиту матера и деце" окупило је око себе све родољубе, решене да се код куће, иза фронтова, жртвују у опасној, подземној, али сјајно организованој борби противу насилне двојне монархије. Овај моћан националан покрет звани „Одбој" или „Ослободилачки отпор Аустрији", између осталог., скупљао је прилоге за „Чешко Срце" и „Заштиту матера и деце" не само у отаџбини и међу савезницима, него чак и међу чехословачким војницима, који еу били расејани по свим фронтовима, или у бекству код нас и наших савезника. Једну признаницу на 100 круна прилога „Чешком Срцу" издату још 1915 године једној групи чешких војника, који еу у то доба служили у окупираном Београду, показаће Вам услужни до-