Opštinske novine

21*

КомуналНв вести из иностранства

163

Посебну бригу поклања држава граду Прагу. Након шго је држава у Брну, Братислави, Турчанском Светом Мартину, Кошицама и Мункачеву из државних средстава извела јавне грађевине и регулације, напосе подигла низ зграда за школе, државна надлештва и социјалне установе, одобрила је сада џржавну помоћ за град Праг од пет милијарди чехословачкнх круна. Из те дотације има се извести подземни трамвај у центру Прага, изградити приступни путови ка Прагу са брзовозном трамвајском везом, изградити изложбени простор«за изложбу и стадион, саградити два нова моста, саградити надводњак над Масариковом главном железничком станицом, и потребни подвожњаци, изградити кеј и „Трг Републике", проширити канализациона и водоводна мрежа, изградити кружне саобраћајнице и повезати их са интернационалним аутострадама, изградити на Тргу победе палату правде, Претседништва министарског савета, Министарства просвете и Министарства унутрашњих послова, надаље технички факултет и нове болнице за медицински факултет. Поврх тога подићи ће се споменик Претседнику Ослободиоцу Масарику, генералу Штефанику, Рашину и Швехли. Држава тако омогућује да се Праг подигне као престоница која ће у централној Европи бити историјски и модеран град великог стила, достојан културне величине чехословачке државе. БЕРЛИН СЛАВИ СВОЈ „РОЂЕНДАН" Прошлога лета, приликом Олимпијаде, Берлин је имао јединствену прилику да покаже својим гостима из свих земаља своје лепоте и напредак. Али ће Берлинци и ове године у августу месецу организовати велике свечаности поводом 700-годишњице постанка Берлина. Те свечаности, по својој величанствености и оригиналности, треба да превазиђу све приредбе које је Берлин у својој историји забележио. Интересантно је да су мања места из околине Берлина давно већ славила своје 700-годишњице. Берлин није најстарије насеље у покрајини Бранденбург — као што би се могло мислити. Има ту већи број места која се могу похвалити много већом старошћу. Данашњи Берлин, који броји око 4,000.00 становника, постао ]е из два рибарска села, Берлина и Келна. Тачно време његовог постанка не може се утврдити. Најстарија исправа градска потиче из године 1272, то је исправа о једној пекарској задрузи. Али се трагови старости могу пратити и у дубљу старину, све до 1237 г. Припреме за ову свечаност почеле су у јануару месецу ове године. Још тада је претседник берлинске општине г. др. Липерт указао на значај овога јубилеја. Према његовој одлуци припрема се на западној страни града, око светионика, изложба „700 година Берлина". Свечаност се пројектује на отвореном пољу г- толико Берлинци верују у наклоност неба према њиховој вароши. Машти режисера нису постављене никакве границе, јер се жели организација која нема узора, која ће показати нешто сасвим ново. Употреоиће се и мотиви из прошлости, који буду могли

добро да послуже. Нарочито из прва два столећа Берлина, богага шареним епизодама и догађајима, у којима се огледа културна, привредна и социјална слика прошлости. Приређивачи очекују да ће на ову свечаност поред странаца и Немаца из свих крајева — пожурити нарочито Берлинци који су расути по целом свету, и који свакако осећају романтичну љубав према своме родном месту. Тако Берлин не жели да изостане иза Лондона, који је припремио досад невиђене крунидбене свечаности, и иза Париза, који организује велику светску изложбу. НАПРЕДАК ОПШТИНА У КЕМАЛОВОЈ ТУРСКОЈ Г. Мустафа Кемал Ататурк, Претседник Турске Републике, створио је за неких седамнаест година од средњевековне и запуштене Отоманске империје модерну добро уређену Турску. У тој модерној Турској општине су добиле нарочито значајно место, тако да су могле узети великог удела у организацији целокпуног народног и државног живота. Недавно је „Балкански институт" издао солидно написану књигу г. др. Драгослава П. Михајловића, нашег трговинског делегата у Турској, Привреда санремене Турске, којој је иредговор написао г. Пелал Бајар, турски Министар народне привреде. У тој књизи налазимо значајних података о комуналној политици нове Турске. У Отоманској Турској није било никакве комуналне политике. Општине нису биле организоване на самоуправној бази. Тек када је дошао нови режим, извршена је организација градских и сеоских општина по узору на организацију општина у модерним државама. Донесен је нови закон о општинама, грађевински закон, закони о путевима и експропријацији, отворене су општинске банке за финансирање градских радова, установљене су катедре за урбанизам на Вишој техничкоЈ школи и Академији уметности. 1934 године влада је израдила петогодишњи општински план за најважније општинске послове. Општине су подигле за кратко време врло велики број службених зграда, јавних зграда, паркова, спортских терена, јавних шеталишта, пијаца, кланица, споменика, неколико убошких домова, болница, диспанзера и клиника. Електрифицирано је 116 градова и варошица, 212 градова снабдевено је текућом водом, сазидан је 1471 мост по градовима и изграђено 4560 клм. општинских путева калдрмисаних и асфалтираних. Посвећена је велика пажња и уређењу села. Донесен је закон о селима. Извршена су многобројна разграничења села, како би се учинио крај безбројним сукобима. Многа села снабдевена су пијаћом водом. За време Отоманске империје имало је само 790 села пијаћу воду, а данас број таквих села прелази 4.000. Наравно, највише је напредовала престоница Анкара, која је изграђена према плану г. Јансена, познатог немачког урбанисте. Од запуштене оријенталске варошице, она је постала модерна варош, са великим удобним палатама, са широким булеварима, са лепи.м парковима.