Opštinske novine
Шетња кроз музеј Кнеза Павла
15
Мило Милуновић: Була
У следећој дворани, пред големим историјским сценариом „Крунисање Душаново" од Павла Јованозића и готово исто тако пространим, наивно-романтичним „Пострижењем Св. Саве" од Стеве Тодоровића, постављене су реликвије Блаженопочившег Краља Петра 1 осло" бодитеља. круна, жезло и јабука изливени од метала Карађорђевог топа и онај двоглавим орлозима и анжуским љиљанима извезени и меким хермелином опточени раскошни пурпурни плашт, у коме је некада наш стари Краљ крунисан у Београду и миропомазан у Жичи. У суседном одељењу смештене су са пијететом 1 успомене Вука Стефановића Караџића:
Вукановића, Марка Мурата, вајара Ђоке Јовановића, па најзад и Надежде Петровић, Аеона Коена и Костг Миличевића који су услед своје преране смрти такође већ ушли у ову завршену епоху нашег сликарства. На другом кату је музеј савремене модерне уметности, наше као и стране, специјална тзоревина Њ. Кр. Вис. Кнеза Павла. Одмах већ са степеница улазимо у једну праву шуму кипова. То су каријатиде, сфинге, „Удовице", Милош Обилић, Краљевић Марко и бројни други радози Ивана Мештровића, међу којима стоје међутим и она убава млада ,,Девојка" у ораховини и онај снажни ,,Ауто-
цео један низ интересантних његових портрета, разних његових ствари као и неКоликих слика његове ћерке Мине — што оживљују сугестивно! личну егзистенцију и историјску атмосферу тог нашег великана. Остале дворане заузИмају наши сликари из XIX и са почетка овог века: једна изванредно богата и интересантна колекција Ђоке Крстића; по неколико одличних платна од Катарине Иеановић, Николе Алексића, Новака Радонића, Константина Даниела, Милоша Тенкозића и многих других старијих сликара; најкаракгеристичнији радози Влаха Буковца °нај дражесни женски полуакт „Пробуђена" — Павла Јовановића, Уроша Предића, Ристе
портре" Томе Росандића, две језгровите бронзе Франа Кршинића и још неколико одличних скулптура, од Пере Палавичиниа, Сретена Стојановића и Ристе Стијовића. На зидовима велике средње дворане ређају се, штедро и хармонично, око најлепшег Мештровићевог кипа, око „Сећања", два дивна, чаробно бојадисана и жива „Пејзажа" и она два антички монументална, па ипак тако присно модерно насликана акта „Сликар и модел", од Миливоја Узелца, оно матисовски свеже и деликатно „Цвеће" од Саве Шумановића и мноштво мајсторских радова Мила Милуновића, Марина Тартаље, Вилка Гецана, Фчлаковца и других.