Opštinske novine

Београдс ке општинске новине

У суседним салама — у једном је пласирана, и она суморна, хијератична „Мајка" Ивана Мештровића — налазико пламтећа платна

0Ш

1Ш

■ : "Ш0 Ш:

Ш'

',Г'јјШН , ■ •« -" г * > т . . ? • -

- ^р6=-

Сретен Стојановић: „Мој отац" Јована Бијелића, жарке и масивне композиције и један привлачан „Портре" Петра Добровића — од којег бисмо, исто као уосталом и од

Милана Коњошћа, волели ипак да видимо ту и коју новију ствар —, монументалне фигуре и пределе Бранка Поповића, ведре и деликатне пејсаже с фигурама од Планчића, Николе Бешевића, Игњата Јоба и ПредраГа Милосављевића, разне одабране слике од Владимира Бецића, Петра Лубарде, Зоре Петровић, Вељка Станојевића, Недељка ГвозДеновића, Челебоновића, Табаковића и још многих других, пред којима се не заустављамо дуже да бисмо стигли још! и у (Ј)ранцуску дворану. Ту су заступљени најчувенији мајстори француске МодерНе — један Пол Гоген, Реноар, Дегас, Дерен, Фламеш, Сегонвак, Ж. Е. Бланш, Вијар, Лапрад, Утријо — углеДним, одличним, често сасвим сјајним делима — као што су на пр>. онајј дивни париски пејсаж од Писароа, она етерична „Жена на прозору" од Матиса, оне љупке две „Сестре" од Мари Лорансен или о,на жарка и сочна „Мртва природа" од Бонарџ. Ту је Иајзад и онај драгоцени мали пејсаж од Короа и једна велика нага женска фигура од генијалног вајара Аристнда Мајола. Читаве дворане заузимају савремени сликари разиих других народа, од к ! ојих ћемо самјо у пролазу посматрати и споменути Русе Терешковића — два смарагдно зелена и луминозна пејзажја — и Бориса Григоријева, Енглезе Клозена („СребрНо летње јутро") и Бленда („Фуксије"), Италијанца Алфреда Милера („Сетишано"), Бугјаре Бенча Обрешкова, Дечка Узднова и Сираха Скитника, Мађаре Ивањи-Тринвалда и Руднаја. У богатом графичком одељењу опет многа добра и најбоља имена, па и сјајне ствари; на пр. оне од Луја Коринта, од Отона Фриеза, Сизане Валодон, Шагала, Модиљаниа па чак и један виртоузни цртеж Пабла Пикасоа. Музеј Кнеза Пазла пружа нам једну збијену, али изразиту и упечатљиву слику наше културне прошлости и садашњости, и даје што |е Јможда још МНого важВије — један моћан потстрек нашем 1 даљем, већ у будућност упереном, културНом стремљену, хотењу. Тодор Манојловић