Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 135

на националном васпигању грађана и најзад на што бољем техничком уређењу. Код утврђивања прихода Финансијски одбор водио је рачуна не само о оотвареним приходима у последњим двема годинама, него и о економској снази престоничких грађана. У приходима ишло се до границе за коју се верује да неће прећи платежну способност Београђана. У погледу инвестиционих радова, Финансијски одбор је стао на гледиште, да се они не мкзгу изводити из буџетских сретстава, већ из сретстава зајма, за чије су закључење обезбеђени кредити у овом предлогу буџета. Код расхода вођено је рачуна да се омогући што правилније функционисање целокупног општинског апарата, а нарочито појединих привредних предузећа. Финансијски одбор је уверења да су предвиђени приходи остварљиви а предложени расходи неминовно потребни. У предлогу буџета огледа се нарочито брига Општине за сиромашне грађане и за народни подмладак. Свима општинским институцијама са социјално-хигијенским задатком посвећена је довољна пажња. Г. Поповић је завршио свој извештај са констатацијом, да је буџет базиран на стварним чињеницама, и да он омогућује вршење нових ширих задатака Општине, без новик оптерећења Београђана. Већник г. др. Слободан Живановић истакао је радост са којом је Земун дочекао своје спајање са Београдом, сматрајући то за велики и крупан догађај. Ово спајање Београда са Земуном наметало је стварање једнога комуналнога програма, с обзиром на нови и проширени Београд. Тај комунални програм требао би да изврши потпуно стапање Земуна са Београдом. Истиче да су кредити Земуна, као дела престонице, у овогодишњем предлогу снижени, уместо да буду повећани. За овим се г. Живановић задржао на појединим комуналним радовима које неодложно треба извести у Земуну. Опширно је изнео питање канализације Земуна, питање израде нових путева ради везе са главним државним путевима који пролазе кроз Земун, затим питање водовода, питање модерне житне и сточне пијаце и питање подизања нових школских зграда. Износећи упоредно цифре прихода и расхода Земунског одељка, г. Живановић утврђу;е да би се све те потребе могле задовољити из прихода које Земун даје. На крају г. Живановић је подвукао да је дужност престонице да се брине и за овај свој део једнаком пажњом и љубави као и за све остале делове. Већник г. Душан Николајевић износи да је данашња општинска управа дала несумњиво позитивне резултате на финансијском пољу. Ти позитивни резултати једним својим делом долазе отуда што се за последње две године, како У свету тако и код нас, знатно поправила економска-финансијска ситуација. Г. Николајевић се затим повољно изражава о зајму који Општина намерава на закључи у циљу извођења

јавних радова који ће омогућити егзистенцију незапослених и живот незбринутим породицама. При свем том, дефинитивно решење социјалне беде у Београду не може се извести без увођења соци;алног приреза. Чини конкретан предлог да се од патријаршијског приреза који износи 10% одвоји 3% као социјлан прирез и да се на тај начин створи дефинитивна солидна база за решење питања незапослених. Говорећи о кредиту од 2 милиона дин. који је Општина предвидела за подизање споменика Вожду-Карађорђу и Краљу Петру, г. Николајевић је дотакао и потребу подизања споменика Милошу, Филипу Вишњићу и Вуку Караџићу. Даље ;е г. Николајевић предложио да се Народном позоришту смањи помоћ на 400.000 динара, с тим да се 100.000' Дин. да на име помоћи нашим невољним писцима и књижевницима. На крају изјавио је да не може гласати за овај буџет зато шго сматра да лична политика ко;а се води у Општини београдској не води довољно рачуна о људском( достојанству и што гази преко основних права самих већника. При свем том признаје сву позитивност поднетог предлога буџета. Еећник г. Павле Кара-Радовановић посматрао је поднесени предлог буџета са његове привредно-финансијске стране и са политичке стране. Према потребама Београда предложени буеџт није* довољан, да у потпуности задовољи многобројне комуналне активности престонице. Специјалну пажњу у своме говору посветио је привредним предузећима, говорећи о њиховом значају у комуналној политици једноига града. Критикује саобраћајну политику Општине и пледира да се приступи поновним снижењима код цена трамвајских карата, пошто су учињена снижења дала повољан резултат. Од великога је значаја за општинско финансирање та околност, што је Краљевска Влада предусретљиво .расправила питање имовинских односа Општине и државе, из чега је резултирала велика корист за Општину. У своме политичком делу гозора г. Кара-Радовановић се опширно осврнуо на систем раде4 у Општини, на интриге и подметања која по његовом мишљењу владају у Општини и спречавају хармоничан рад. Изнео је неколико конкреиних примера ради документовања овога тврђења. Замера што се већници неједнако третирају и што се тражи сарадња само једног мањег дела Градског већа, док су остали градски већници искључени из те сарадње. На крају изјављује да ће гласати за овај буџет, пошто Општина не може без буџета да ради. Већник г. Мориц Демајо говорио је о потреби јачања привредног живота у престоници и стварања што већег благостања у редовима грађанства. Општинска управа је на томе крупноме послу до сада доста учинила, реформишући трошаринску и таксену таоифу и чинећи знатне олакшице у саобраћајној политици. Третирајући питање грађевинске политике, г. Демајо је истакао потребу што хит-