Opštinske novine

Уметничка хроника

375

вачке визије од Јелисавете Петровић и сребрнастс светле, фино лазуриране пределе Живорада Настаси јевића; — тако и са брижљивом љубављу израђене портрете, мртве природе и остала платна Милоша Голубовића, фине, зеленкасте аквареле — особито, ону интересантну „Цркву Св. Николе у Нишу" — Милице Чађевић; живописне, оштро бојадисане темпере Драгослава Стојановића, зналачке цртеже и бакрорезе Емике Зингер-Хислајтнер, живахне пејзаже Милице Миливојевић, исто као и многобројне вредне, мајсторске цртеже оловком Љубе Ивановића и занимљиве, привдачне скулптуре Симеона Роксандића и Драгољуба Арамбашића, међу којима се видно исти чу и радови двојице сениора наше ликовне уметности: велики репрезентативни пано ,,Св. Никола епасава

бродоломнике" и два портрета од Уроша Предића и рељеф „У. Предић" од Ђорђа Јовановића. Најзад, ту је и симпатичан подмладак „Ладе", два даровита млада сликара: Ђорђе Поповић и Себастијан Лајхт. Први је, крај једне нешто млитаве фигуралне композиције, изложио три сасвим апартне, одлично колорисане „Мртве природе" (цвеће), а други, Лајхт, који се најпохвалније истакао већ и на разним претходним изложбама, један „Девојачки портре портре једне дражесне мале швабице пуног руменог лица, кадифасто плаве косе и као небо плавих очију у, такође, топло плавом оделу — можда најлепша слика целе изложбе. (Наставиће се) Тодор Манојловић

•* ... ':Љ

Риста Стијовић: Коко спава (Са пролећње изложбе у уметничком павиљону „Цвнјета Зузорић" у мају 1937) (Откупио Њ. Кр. Вис. Кнез-Намесник Павле)