Opštinske novine

374

Београдске општинске новине

тонску поезију романтичног сликарства, романтичних пејзажиста, наиме. Из те његове тежње проистиче проблематика, али и извесна особена, некако, несавремена драж његовог сликарства. Карактеристичне и привлачне примере за то пружају његова платна: „Мотив са Чукарице", „Охридско језеро", „Макиш", „Карлов мост", „Јатаган мала" или цртежи и акварели „Мост у Венецији", „Кула у Мостару", „Мотив са Чукарице", „Венеција" и др. Лада је имала сада већ своју двадесет прву изложбу — чињеница коЈа потпуно објашњава па, ако баш хоћемо, и оправдава зашто та заслужна група данас није више у првим бојним редовима, није више „авангарда", мада је она то некад била, стварно, у пуном и најбољем смислу речи. Уметничка еволуција, неокончано обнављање и смена идеала, стилбва и праваца узела су данас већ један тако убрзани ритам да појединачни уметници исто као и појединачне хо-

И>. В. Краљица Марија долази на Пролећну изложбу у Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић" могеније уметничке групације или „школе".— чије су могућности преображаја или барем прилагођавања строго ограничена — нагло заостају иза велике трке, убрзо изостају, испадају из оног жарког брисаног простора новости и актуалитета чији иемирни, грозничави блесак обасјава, од часа до часа, све друге, све нове — суђене и несуђене — шампионе. Међутим, не бити више у првом реду не значи још увек бити и ван сваког покрета и напретка — и марљиво разрађивање већ стеченога, доследно продужавање своје једном засечене бразде и стално усавршавање своје вештине у смислу једног извесног још од почетка постављеног стила или идеала јесу такође још једна озбиљна и продуктивна уметничка делатвост. То смо осетили баш најјасније при расматрању „Ладине"

изложбе која је у својој целини и у оквиру својих могућности показала један врло солидан ниво. Неких нарочитих новости и изненађења, разуме се, да није

Претседник Краљевске владе г. д-р Милан Стојадино вић на изложби у Инжењерском дому

било — као што, уосталом, не би било ни логично да их тражимо од овакве Једне групе већ зрелих и естетички одавно опредељених уметника. Али многи од њих дали су овај пут ствари у којима њихово хотење и идеал долазе до чистијег и пунијег израза и које, као уметничке рсализаци/е, као уметничка дсла, стоје на једном вишем ступњу. Тако смо са искреним задовољством посматрали нове радове Бете Вукановић — нарочито ону седефаето светлу, озарену „Венецију" и она два исто тако деликатна „Цвећа" — у којима је спроведена једна изванредна колористичка сублимација; тако и свежије, бујније бојадисане и богатије конструисане пределе Драгомира Глишића, поетичне и сочне шумадијске пејзаже Миодрага Петровића (најбољи: „Кућа Николе Пашића у Зајечару") и Боре Стевановића; стро-

Милица Чађевић: Предео код Електричне централе го, али усрдно схваћене мотиве Ане Маринковић из околине Београда и са Дивчибара; сунчану композицију „На плажи" и разне топло колорисане дубро-