Opštinske novine

26*

Трећа свечана академија Културног одбора Општине града Београда — На којој је присуствовао француски посланик гроф Робер де Дампијер „5ј, 8еи1етеп1 <1ап8 1е таЊеиг, оп гесоппаИ 1е уга1, зе втсеге ат1, А1огв, рауз (1е Рга1егш1е реи1 поиб е1ге р1из ^гапс! атј дие 1о1? 81 1е8 атеб бе Неп1: раг 1а тог1 р1и1о1 ^ие раг 1а У1е, А1ог8, о 8есопс1е теге, 1ез бегБеб, Не8 раг 1а Јеб1тее, 50п1 а 1о1 е4егпе11етеп1." (А 1а Ргапсе, Ј. МШ1сћеуИсћ)

У општој културној заннтересованости нашег друштва, нарочито омладине, француска научна као и лепа књижевност заузима ванредно велико место. По свом духу наш народ осећа извесну сродност с француским народом, што нарочито долази до израза у заједничкој љубави према слободи и напретку. Као посебан и моћан елеменат, који покреће нашим осећањем љубави према овом великом и на свим пољима друштвеног и културног живота напредном народу, истиче се дубока захвалност за све што је Француска учинила за нас, а нарочито нашу омладину, у трагичним данима Светскога рата. Сви ови моменти допринели су без сумње атмосфери у којој је одржана трећа академија Културног одбора, која је била посвећена француско) науци, књижевности и уметности, а на којој. је, поред осталих врло угледних гостију, присуствовао француски посланик Његова ЕкселенциЈа гроф Робер де Дампијер.

'Гри предавача: Француз г. Пол Масе, професор Универзитета у Београду; књижевник и Претседник Културног одбора г. Душан С. Николајевић; већник и члан Културног одбора г. Милорад Симовић, дали су у својим предавањима максималну меру до које могу доћи високообразовани и културни предавачи, који у исто време располажу једним надасве финим даром говора, као и способношћу јасног и уметничког изражавања мисли и спонтане импровизације. Господин Масе, који је на овој Академији учествовао као гост Културног одбора, одржао је предавање: Рапб сеп1ге бр1п1ие1 с!е 1а Ргапсе — Париз као спиритуални центар Француске. Уваженог госта претставио је са неколико топлих речи Претседник Културног одбора г. Душан С. Николајевић, поздрављајући у исто време Његову Екселенцију присутног француског посланика грофа Робера де Дампијера. Неисцрпна и свим нијансама богата тема, коју је за своје предавање одабрао проф. Масе, била је обрађена на један тако приступачан и у исто време дубоко садржајан начин, да је на сву многобројну публику, старију ,као и омладину, која је и овога пута у ванредно великом броју присуствовала, предавач оставио најдубљи утисак и изазвао спонтане изразе искрене и дубоке симпатије.

Француски посланик гроф Робер де Дампијер

С елеганцијом Француза, који куртуазију никад не запоставља, г. професор је почео своје прсдавање констатацијом, да осећа нарочито задовољство, што говори у овој згради, Библиотеци и Музеју у исто време, „оп 1а у01е с1е Ве1јЈгас1е а 1аИ ипе р1асе с!е сћо1х а Пп^еШ^епсе е1 а ГЕбрпГ. слроводеАи фину паралелу између града који јевећ достигао највишу тачку свог спиритуалног развоја и наше Престонице која јесвсје деловање упутила у том правцу, г. Масе изнео /е 3' једој ванредној слици све оне главне компоненте, које су од некадашње мале келтске Лутеције створиле данашњи Париз, „УШе кшпеге", Град светла, ком данас није више довољно да у себи инкарнира целу Француску, да расипа своје светло по целој француској земљи, већ који иде много даље и, као Велики Ветар, носи Гениј Француске, њену Добру Вест далеко преко францускик граница! Утврђујући силе које су деловале у развоју једног града — рекао је проф. Масе — привлачи нас искушење, ко]е је у исто време и најлакше решење, да их вежемо за одрсђене јаке личности, две или три водеће фигуре — ВјЈигеб таНгеббеб. У конкретном случају, за једног Франсуа I, Ришељеа и нарочито Луја XIV који, као Периклес у Атини, Август у Риму, породица Медичи у Фиренци, симболизују апогеју цивилизације њихових земаља у ЈЕДНОМ веку и у ЈЕДНОМ имену. Не одбацујући одлучујућу улогу, што је може сдиграти интелигентна воља човека појединца — који групише, брани, потстиче —, г. Масе је ссавим правилно истакао, да уз то исто тако морају постојати и основни елементи развоја, како и дуг период, јер се спиритуални и интелектуални центри не стварају на основу случајне воље, у једном моменту, без претходне припреме, већ обратно: на основу дугог процеса, који је једини у стању да, делујући кроз векове, сд извесног одређеног града створи Срце и Мозак земље, спиритуални центар великих народа. Анализујући доминантну улогу Гала у духовном формирању Париза, г. Професор је рекао, да су се велике галске особине инкарнирале у особинама Парижана, а Париз, изразити француски град — уШе {гапса18е 1уре — постао још пре него што /е добио политичку мођ, спиритуални центар целе земље. Сва се земља постепено

ШИИ

ш Лр

11"

■к а Проф. г. Пол Масе