Opštinske novine

380

Београдске општинске новине

потчинила париском генију, његовом језику; за Париз умире Јованка Орлеанка, као што Хенрик IV за Париз прелази у католичанство Последње речи свог спиритуалног предавања, које је одлични предавач упутио Београду желећи му на путу његовог духовног развоја онај велики успех који се назире из контура његових досадашњих напора, — изгубиле су се у дуготра/ном аплаузу.

Предавање Претседника Културног одбора г. Душана С. Николајевића: БАЈ13АКОВА ПСИХОЛОГИЈА НОВЦА И ДАНАШЊИЦА бацило је ново светло на грандиозно стварање великог француског романоиисца, који је у исто време дао и најфиније женске типове и типове људи- који у. себи, у својим страстима, инкарнирају фаталну човекову чежњу за новцем водећи их преко злочина и гажења основних човекових права и дужности. Професор г. Милорад Симовић, већник и члан Културног одбора, говорио је у првом реду омладини и за омладину, — из срца, срцу: НАША ОМЛАДИНА И ФРАНЦУСКА, али је учинио дубок утисак на све слушаоце. Страшне петнаесте године стотине и хиљаде наше омладине, међу којима је било и деце од десет година, па и млађих, након прелаза преко Албаније, на прагу живота, нашли су се ван живста, ван чврПроф. г. Милорад Симовић стог ослонца, који даје родна земља. Без отаџбине, препуштена судбини на милост и немилост, ова су деца нашла другу рођену земљу у Француској, која им је дала све оно што им своја земља више није мо-

гла дати: и леба, и духовну храну ИЗ своје богате духовне ризнице, коју су створили вековни напори једног генијалног народа.

Уметнички део ове ванредно успеле Академије Културног одбора, посвећен музици француских композитора: Дипарка, Сен Санса, Флежјеа, Давида, Масне, Сен Лубена и чувеној арији Јованке Орлеанке од Чајковског —, изведен је уз пријатељско суделовање наших најистакнутијих и најугледнијих уметника: професора г. Карела Холуба, који, поред све своје огромне заузетости, никад није одбио да учествује у овим културним приредбама града Београда; првака. Београдске опере г. Милорада Јовановића и концертних уметника: госпође Зинаиде Харковске, г-ђе Виргиније Старицке, г. Боривоја Антића, којима установе дугују најдубљу захвалност. На клавиру су пратили г. г. Димитрије Конради, члан Народног позоришта, и Всеволод Бељски, пијаниста. И професор г. Холуб и г. Јовановић, наши прваци, као и остали уметници, награђени су дуготрајним аплаузом и великим одобравањем. Све главне тачке уметничког програма преношене су преко Радиа. * * * Многобројни посетиоци испуњавали су сва места не само у главној, већ и у споредној сали, у којој су били постављени звучници. Његова Екселенција француски посланик гроф Роберт де Дампјер, остао је до самог краја Академије изражавајући се на поласку најласкавије и о самој приредби и о старању, које град Београд улаже у своју културну активност. * * * У вези с летњим врућинама серија Академија је прекинута с тим, да се касније настави према утврђеном плану и програму.

Франо Кршинић: „Одмор" (Са пролећње излож бе у павиљону „Цвијете Зузорић' у мају и јуну 1937)