Opštinske novine

Чехословачка Република

415

Татари су прошли 1241 год. кроз Шлеску и Моравску, пошто су покорили Русију, опустошили Пољску, опљачкали Слозачку, Мађарску, крајеве Хрватске, Далмацију, Рашку, па се вратили у Русију. 18. Отокар II (1253-1278): Отокар II (1253—1278), син Вацлава I, који се оженио са наследницом Бабенберга и проглашен војводом Аустрије и Штајерске, био је најзнаменитији краљ чешки од свих Пшемисловића: Војску организовао, те је зват ,, Гвозденн краљ". Финансије уредио, те је зват „златни краљ". Државу проширио на алписке земље и на део Словачке, дао држави модерно уређење. Отокар II, како се историски тврди, у Чехословачкој је почео колонизаицју Немаца. 19. Вацлав II (1278-1305): Вацлав II (1278—1305) као млад имао је намесника Отона Браниборског, по уговору са Рудолфом Хабсбуршким, кога су били кнежеви бирачи изабрали за цара (1270). Њега Отокар II није признао за владара, у битци 26-УШ1278 год. тучен је и ту буде и сам убијен. 20. Вацлав III (1305-1306): Вацлав III (1305—1306) убијен је млад. Пшемисловића династија смрћу овога владара изумире. 8. Династија Хабсбурговаца (XIV век): Питање наслеђа ирестола чешког опет је отворено. За тај престо води се борба споља и унутра. Рудолф I ХабсбурГовац (1306—1307) долази на престо Чешке као краљ, иако нзпризнат у цблој земљи. Био је веома штедљив, а и болестан. 9. Династија Корушка (XIV век): Питање наслеђа престола чешкоГ опет настаје отворено. Херник Корушки (1307—1310) супруг Ане, кћери Вацлава II (династије Пшемисловића) мало је владао. Уклоњен је од чешких великаша. 10. Династија Ликсенбуршка (XIV век): Династија Ликсенбуршка ступа на престо Чешке. Историја бележи ове владаре: 1. Јан Ликсенбургики (1310—1346): Јан Ликсенбуршки (1310—1346), син цара Хенрика VII, династије Ликсенбуршке, по молби чешких великаша у 14 години долази на престо. Оженио се са Јелисаветом, млађом ћерком Вацлава II. Био је човек француске културе и типичан ритер. 2. Карло IV-I (1346-1378): Карло IV-! (1346—1378) изабран је још 1341 год. за немачко-римског краља и цара, али је утврђен на престолу Свете Римске Царевине као Карло IV и као чешки краљ I ,носи-

лац овог имена по смрти оца Јана Ликсенбуршког. Карло IV-! је погинуо у битци код Кресиа на страни француског краља против Енглеза. Био је светко-историска личност првог реда, највећи чешки владар: одличан државник и дипломата, владарска лепа појава, правник, литерат, зналац више језика, одличан говорник, познавалац газдинства и штедиша, пријатељ уметности, науке, просвете и велики градитељ. Стајао је у вези са: српским царем Душаном (1331—1355) и пољским краљем Казимиром III Великим (1333—1370). „Златном булом" (1356) регулисао је односе и уставни ред Свете Римске Царевине и утврдио положај краљевине Чешке у оквиру царства, као и њене односе према Моравској, Шлеској, Лужицама. Карло IV-! је Доњу Лужицу прикључио чешкој круни, а ставио је у вазалну зависност себи Бранденбург. Земљу је унутра уредио: Праг улепшао, подигао краљевску резиденцију Храджин, Карлов мост, Карлов универзитет (1348). Карло IV(I), по оцу Немац, по васпигању Француз, по мајци Пшемисловић, осећао се као Чех и Словен и језик чешки (словенски) за њега био је „знатан" и „племенит". Карла IV-! су називали Отец власти (Отац Домовине). 3. Вацлав IV (1378-1419): Вацлав IV (1378—1419) сир Карла IУ-1 није имао талента ни карактера. Водио је спор са рођацима: братом Сигмунтом краљем Угарске и Јоштом маркграфом Моравске, а и у царству дошао у сукобе са неким кнежевима, који га чак и прогласе да је збачен (1400) а на престо изаберу пфалцгрофа Рупрехта. Царског звања није се одрекао, али у Немачкој није фактички ни владао, те буде касније изабран за цара брат му Сигмунт. „Реформаторски покрет у цркви" почиње у то доба. Завршава се 1378 год. ,,Авињонско заробљеништво папа"; црквени сабор у Пизи (Италија) збацујг 1409 год. обе папе (Римског и Авињонског) и бира новог. Џон Виклиф најугледнији претставник реформаторских идеја, енглески свештеник и универзитетски професор теологије, био је познат интелектуалцима Чешке. Веза Енглеске и Чешке потиче од Ане, кћери Карла ^(1) удате за краља Енглеске, Едварда III (13271377).. Конрад Валдхаузер, немачки свештгник, јавља се још за време Карла IV/! као проповедник моралних рефорама у Чешкој. Томе покрету приступају и Чеси, који траже поред моралне и црквену реформу: „Христос је глава хришћанства, ауторитет Сабора има бити изнад Папе; ауторитет Св. Писма има бити изнад Сабора и Папе итд.". Јан Хус из Хусинца, сељачки син, рођен 1369 год., после сјајних похвалних студија уз