Opštinske novine

Чехословачка Република

421

тишека Палацког, који кад су Немци под утицајем Великонемаца желели да се на конгресу у Франкфурту реши питање уређења Немачке (у коју би требали да уђу и Чеси са већим повластицама) на то није пристао. На томе конгресу)* за претседника изабран је Франтишек Палацки. Изабране су секције: — чехословачка, где се нарочито истакао Павле Јосиф Шафарик, назван „наш апостол Павле Јосиф"; — илирска, (која је по захтеву присутних названа југословенска), где су били говорници Мате Топаловић као Хрват и Никанор Грујић (Србин), који је поздравио „у име југословенства" и Станко Враз као (Словенац); — пољско-русинска, међу којима је био и руски анарихста Михаило Бакунин. На конгресу Франтишек Палацки и његови бранили су тезу „очувања аустриске монархије" ради националне слободе Словена као протутезу Великонемаца и Маџара. Људевит Штур и Карел Хавличек Боровски нису били за Аустрију. Пољаци тако исто. Свесловенски конгрес у Прагу успео је да изради проглас на народе Европе, у коме је истакнута идеја слободе, једнакости и братства за све Словене, који су позвани на конгрес. КаД је у Прагу заседавао конгрес дошло је до оштре затегнутости између војске, њеног команданта генерала Алфреда Виндишгреца, и студената и грађана и, у томе било доста жртава, па и Праг бомбардован и оштећен. Државни парламент из Беча буде пренет у Кромијержиж, (Моравска) а двор у Оломоуц, Укидање кметске зависности сељака изврвршено је законом од 7-1Х-1848 год. кад су у Бечу чешки посланици то захтевали. Фердинанд V неспособан и душевно оболео није могао да спречи ни побуну немачких револуционара у Бечу. Он се одрекао престола у корист свога синовца. 3. Фрања Јосип 1 (1848—1916): Фрања Јосиџ I као 18. годишњи младић ступа на престо 2. ХН-1848. год., који је владао као цар и краљ 68 година. Фрања Јосип I ступа у тешко доба на управу државе. Придобија Словене, којима обећава много, да то не испуни, савлађује „Мађарску Револуцију" (1848-1849) помоћу Хрвата и Срба из Србије, (војвода Стеван ПетровићКнићанин) и уводи апсолутизам под претседништвом кнеза Људевита Шварценберга, у којој ;!е влади био министар правде, доцније мини-

* Види: Др. А. Јелачић — „Чехословачка историја", Београд 1931., стр. 99. где стоји: Срби из Србије били присутни — Јован Мариновић, Лазар Арсенијевић, — Баталака и Вук Караџић; Срби ван Србије — Ђорђе Стаматовић прота претседавао југосл. секцији, Никанор Грујић, Јо*ан Суботић, Ђура Даничић, Ђорђе Натошевић, Андрија Торкват Брлић; изасланици Хрватског Сабора — Станко Враз, Максии Прича-Плешевички, барон Драгутин Кушљан и Праус.

стар претседник Александар Бах (Бахов апсолутизам).** Чешка у то доба, иако је интернирањем Карела Хавличека Боровског изгубила штампу, привредно је била у напретку (текстилна индустрија, творнице пива, шећера, шпиритуса), регулисани су односи сељака и племства, основане индустриске и трговачке коморе, повећана мрежа железничких и телеграфских линија, само су финансије биле доста слабе. Фрања Јосип I за време Кримског Рата (1854) задивио је свет својом незахвалношћу; док у рату у Италији (1859) између Француза и Сардинаца против Аустрије буде тучен код Солферина (24. У1-1859) и изгуби Ломбардију. Чеси нису били задовољни, иако је царевинско веће обећало устав и измирење са народима Монархије. Чеси 16-11-1862 год. у скромном облику оснивају у Прагу друштво „Сокол" за физичко, али и национално васпитање Чехословака, где беху на челу: Др. Мирослав Тирш универз. професор и Индржих Фингер трговац. Чеси се и политички покрећу, стварају две странке — старочешку и младочешку; док Словаци после народног збора у Турчјанском Св. Мартин, где је израђен меморадум (Штефан Дакснер) траже као посебан народ аутономију, коју недобијају али им се дозвољава да оснују „Словенску Матицу". Фрања Јуси|п I !доводи 1865 год. на владу грофа Рихарда Белкредиа, Моравца и намесника у Чешкој, који је имао да учини споразум с Маџарима. Није у томе успео. Пруско-аустријски рат 1866 год., настаје. Тада су Прусе помагали и Италијани, које су Аустријанци тукли код Сизксгга (24-VI-1866 год.) на копну и код Виса (20-УП-1866) на Јадранском Мору. Фрања Јосир! I рат је изгубио, јер су његове трупе биле тучене на главноме војишту — у Чешкој, код Кенигреца (3-УН-1866), кад су Пруси заузели и Праг. Чеси су у губитку Аустрије имали и свој губитак Јер, кад је Аустрија изгубила „Млетачку покрајину" и била искључена из Немачког Савеза, радила је на „дуализму" против кога су изјавили сабори Чешки и Моравски, да га неће признати. Ствара се двојна монархија: Аустро-Угарска. Влада Фридриха Беуста (родом Сас, 21ХП-1867) после спроведене „нагодбе са Маџарском" издаје устав за Краљевине и земље заступљене у Царевинском већу (,,Ке1сћ8га1;ћ")По овоме су две државе (Цислитванија-Аустрија и, Транслитванија-Маџдрска) везане реалном унијом са једним владарем. Чехословаци, Југословени, Румуни, Пољаци, били су у тешкој ситуацији. Званични језик био је немачки и маџарски.

"'* Види: П. С. Талетов — „Франи Јозеф", Београд, 1927.