Opštinske novine

После првог Београдског сајма

549

Овај кратак преглед дао нам је слику разноврсности изложених предмета. У једном дану није заиста било могуКе прегледати све, и многи посетиоци долазили су по неколико пута. Време је било за све време сајма лепо и посета је потпуно оправдала сва очекивања. Укупна посета, рачунајуКи ту само платежне посетиоце, за време сајма била је 189.998 лица. Томе се може слободно додати још 100.000 бесплатних посетилаца и долазимо до близу 300.000 лица која су посетила сајам. Приход од улазница (10 динара по особи) био је 1,907.443 динара. Разлика долази отуда што су посетиоци из унутрашњости доплаћивали по 5.— дин. за озеру жељезничке легитимације уз 10 дин. за улазницу, док су неке групне посете имале улазницу од 5.— дин. по особи, односно ђаци са школама по 2.— динара. Међу овим бројем посетилаца било је 41.825 са овереном легитимацијом, т. ј . оних који су допутовали из унутрашњости. Ако томе додамо версватан број посетилаца из унутрашњости, који су дошли са викенд-картама и нису морали да оверавају жељезничку легитимацију и оних који су дошли колима и аутомобилима, могло би се устврдити да половина посетилаца отпада на Београд а половина (можда мало мања) на унутрашњост. Тачна статистика посетилаца по местима није вођена, Она Ке се морати уредити на иду■Ким сајмовима јер је интересантно имати увид у бројке посетилаца по покрајинама и местима. Једно је јасно. То је да је Војводина обилно посетила сајам. По данима за време трајања сајма, посета и приход од улазница кретали су се као што нам ова табела показује: Број посетилаца са плаћеним улазницама по данима кретао се:

Дан

из Београда

из унутрашњости

приход динара

11-IX

2.212

1.081

38.335,—

12

15.592

5.092

242.304,—

13

7.497

4.633

144.465.25

14

7.627

3.659

130.684,—

15

7.031

3.734

125.417,—

'6

11.007

4.057

162.427,—

17

12.022

3.823

162.309.50

18

16.084

4.084

178.229,—

19

36.069

5.711

409.007,—

20

21.284

4.179

199.204,—

21

10.727

1.772

144.852,—

22

21

—.—

210,—

Свега:

148.173

41.825

1,907.443.75

Из овога прегледа види се да је посета из унутрашњости била више мање равномерна, док су Београђани чекали радије последње дане сајма. Највећа посета је била у недељу 19 септембра, када је било близу 42.000 посетилаца. 22 је продужен сајам без објављивања, због високих посета. Отуда није број посетилаца могао бити већи. Што се тиче излагача, и ту се може рећи да је постигнут леп успех. Од 883 фирме које су изложиле, 493 су југословенске а 390 иностране.

С обзиром на брзину којом се је радило и на кратко време за пропаганду у иностранству, која је била врло слаба, овај однос је добар. Доња табела нам даје преглед распореда излагача по земљама порекла: Укупан бро] фирми излагача био је 863. Од тих из:

1)

Југославије

493

2)

Немачке

184

3)

Италије

46

4)

Чехословачке

26

5)

Румуније

22

6)

Мађарске

21

7)

Аустрије

17

8)

Данске

17

9)

Швајцарске

14

10)

Америке

13

11)

Француске

9

12)

Енглеске

7

13)

Бугарске

5

14)

Шведске

4

1 5)

Белгије

2

16)

Финске

1

17)

Холандије

1

18)

Јапана

1

Свега: 883

Пада у очи да је Немачка, иако није могла одмах да изгради свој павиљон, учествовала својим проиводима са преко 184 излагача. Из тога се јасно види учеш-Ке и интересовање немачке привреде за наше тржиште. Треба подзуКи и учеш^е америчких фирми, које желе да своје производе (нарочито канцеларијско-књиговодствене машине и аутомобиле) одомаће код нас; као и учешфе италијанске привреде, која је користила ову прилику да своју индустрију аутомобила што јаче уведе у нашу земљу, Поред аутомобила огледа се и тенденца јачег увоза потреба земаљске одбране, а нарочито је подвучена моћ италијанских бродоградилишта. Морамо поменути још организовано иступање данске привреде на Београдском сајму, које је било знатно. Успела је потпуно и разноврсност изложених предмета. Сајам није ни у једноме моменту, ни у једноме своме делу био монотон. Чак у специјалним. павиљонима, који су били намењени само једној групи производа, било је толико разноврсних предмета, да је свако могао на^и нешто да се заинтересује. Послови су обављани од првога дана и ми држимо да је и један део излагача отишао са Сајма задовољан закљученим пословима. Само једно текстилно предузе 4 пе из унутрашњости направило је првих дана послове преко 500.000 динара, фабрика зејтина исто тако је задовољна, а аутомобили су сви продани. Тачан износ закључених послова на Сајму не може се утврдити, али се он свакако ближи суми од 100,000.000 динара. Када се томе дода велики пропагандно-рекламни успех, који је Сајам пружио излагачима, излази да им се учеш^е на Сајму свакако исплатило.