Opštinske novine

550

Бео градске општинске новине

Пређимо на саму организацију сајма. Најбољи одговор на ово питање дали су сами излагачи. Управа Сајма је за време трајања још учинила била једну анкету међу излагачима. Анкета је вршена, у главном, због покренутог питања о продужењу Сајма још за неки дан, али је било постављено и питање: — Како сте задовољни организацијом Сајма и које су Ваше примедбе? —

Пословница Општинске штедионице у Централној кули на Сајму НајвеЈпИ број одговора дао би се свести на: — Задовољни смо организацијом. Могле би се ставити извесне примедбе, али од тога одустајемс- јер знамо како сте брзо остварили све ово. С обзиром на ту брзину, сјајно сте успели. И заиста ова синтеза одговора излагача најбоље је обухватила критику организације Сајма. За само једну летњу сезону изграђено је сајмиште са свима павиљонима. То је оно што се види очима, али су много више посла задали подземни радови: канализациони, електрични и водовод, јер Сајам је изградио свој сопствени водовод. Томе треба додати да је на сајмишту за то кратко време изграђено 22.000 м 2 путева и 25.000 м 2 травњака са цве^ем и засађеним дрвећем. То је све учинило да је сајмиште давало заиста леп изглед. На Сајму је функционисала пошта. Управа државних монопола је продавала нарочите изложбене цигарете, Велики звучник са Централне куле давао је објаве, рекламе и музику. Ред на улазу одржавали су стражари који су говорили по неколико језика, Управа је била издала специјални каталог излагача помоћу кога су посетиоци могли лакше да се сналазе по павиљонима. На Сајму је радио и ресторан за чијим столовима су посетиоци могли да се одморе и поткрепе, а и по свима улицама Сајма биле су размештене клупе за одмор. У вече је осветљење Сајма, стаза и павиљона било тако разнобојно и лепо, да је посетиоцима било жао да изађу из сајмишта. Отуда захтеви да се продужи поподневно време трајања Сајма. Управа је донекле изашла у сусрет овим захтевима и продужила час затварања од 7 до 8 ча-

сова у вече. Више није могла ( јер особље заузето цео дан не би могло да издржи. Како су дани били лепи, тада би увече посета била најве^а. На то ће се у буду^е морати да мисли и на^и неки излаз. Цео мост Краља Александра био је осветљен многобројним сијалицама и поглед са Калемегдана на мост, Централну кулу и сајмиште био је величанствен. Поред тога градски бедеми, односно зграда Географског института, Народно позориште, црква Св Марка, Берза, „Москва" и Општинска штедионица, поред још неких објеката, били су осветљени рефлекторима, а „Теразије" је цело задржало илуминацију заосталу од Краљевог Рођен-дана, тако да је цео Београд имао тих десет дана свечан изглед. У вароши се је осетио прилив посетиоца из унутрашњости. На улицама, а нарочито на трамвајима и аутобусима, врило је. Хотели су били пуни, а највећи број гостију био је размештен по приватним кућама. Дирекција Речне пловидбе била је за то време увела специјалне шетне бродове Дунавом и Савом. Многе београдске трговачке радње биле су објавиле 10% снижене цена због Сајма. Румуни су поводом свечаног отварања свога павиљона упутили свој брод-јахту Карол II која се је укотвила у Београдском пристаништу поред самог Сајма и на коме је приређен велики гала пријем, на који је, поред преставника Општине и приређивача, био позван к велики број угледних београдских грађана. Београдска општина имала је тих дана и једну пријатну посету. Претседник Општине Букурешта г. Дрнеску био је дошао у посету Београду са сином и ћерком и већником Букурешке општине г. Кристеском да присуствују у име Букурешта, свечаном отварању Београдског сајма. На вечери,

Подне на Сајму коју је приредио у његову част Претседник г. Влада Или^, измењене су срдачне здравице и подвучено пријатељство румунске и југословенске престонице. * * *

бгшгшош шппмнта гоадб штш \