Opštinske novine

542

Београдске општинске новине

на монархија заводи у редовима несрекних Словена. Дано-нокно без предаха Масарик ствара револуционарне организације, буди народну свест, распирује мржњу поробљених према вековном угњетачу. Он наставља бесмртну, заветну мисао великога Тирша, творца соколске мисли, соколског система и у геометриски пра вој линији, жестоким потхватом наставља соколску идеолог ију, развија соколске организације, јер у њима види страшни инструменат, ону запаљиву електричну варницу којом +>е раскомадати, разрити двојну монархију. У беспримерној борби, коју Масарик неуморно води, настаје ужасна светска катаклизма — европски рат. На свима фронтовима маршују м.или оните војске у крвавом пиру. Европа је у историском грчу, ра тни ураган бесни и подухвата читаве велике народе које из темеља љуља. 3 амрачену атмосферу цепа непрекидна топовска рика и експлозија мина: јаук рањених, поломљених меша се с плотунима и клокотањем митраљеза ко/и из својих скривених гнезда бљују смртоносну ватру. Падају колоне, просипа/у се црева и мозгови: крв је попрскала читав континенат... Неумитни револуционар Масарик не мирује и, попут орла ко/и шестари кроз ужасни олуј, обилази европске престонице, силом социјалне хипнозе, документарно доказује да у Аустроугарско/ Монархији постоји један народ који има за собом читаву историју, духовну и техничку културу, који се вековима бори за своју слободу и који има право на свој самосталан живот под сунцем. Он се пребацује у Америку, пали чехословачка родољубива срца, организује чехословачку легију смрти која се под његовим чаробним геслол^ пребацује на европски континент у Француску и на Западном фронту заузима своје борачко место, бори се лавовски раме уз раме са сво/ом брапо/л по оружју, с витешким Наполеоновим Французима и неустрашиво грли са смрћу. У исти мах, у дво/ној Монархији национална и соколска свест чехослозачка отпочела је своје разсрно дејство у редовима чехословачких пукова који се боре на многим фронтовима под непријатељским застевама. Читаве /единице предају се дано-но-Ино руској и српско/ војсци. И док преки ратни суд десеткује њихове редове, оно неумрло родољубиво гесло: ,,Где је домов мој!" разбук-

тало је патриотски плам и претворило га у читав национални пожар. После двадесет и пет милиона жртава које је ратна неман уништила на свима фронтовима, и дубоким позадинама, заблистала је с/ајна победа на врховима оштрих са везничких бајонета и попут /ерихонске трубе дигла је на ноге поробљене народе; покидала ропске ланце подјармљених, и слободни Чехословаци, у историском трансу, славили су своју слободну државу и националне заставе залепршале су се широм целе земље, У томе историском минуту, све мисли, све жеље, сви погледи стремили су жудно скромном Масарику, ослободиоцу и творцу Чехословачке Републике, кога неизмерна, народна љубав позива да се стави на чело државе и да је води новој, срећној будућ ности... И док /е чехословачки народ у беспримерном одушевљељу потресно клицао своме националном оцу, суза радосница влажила је Масарику мудро око, И данас када је неумитна смрт блажено затворила уморне очи седог, националног револуционара и када /е богиња смрти под своје мртве скуте, у своја ледена недра, примила његово борбом и годинама скрхано тело; када се вечност спушта на читаву живу историју, — искрвављени Београд, мученички и херојски град, престоница моћне и слободне југословенске Краљевине и читави југословенски народ придружу/у се неизмерном болу уцвељене породице братског чехословачког н арода и скрушено се клањају /Иасарику-бесмр тнику, своме почасном Г рађа нину, на/већем Чехословаку, чији је генијални дух са ореолом историске славе одлетео у безбро/на знана и незнана јата... Класично Лани, ко/е побожно чува мртво тело Првог претседника Чехословачке Репу блике покра/ његове узорите, племените супруге, постало је зборно место свих Чехословака, ходочашће свих садашњих и будућих поколења. Нека би милос тиво Провиђење, — које господари судбином векова, генерација, — водило чехословачки народ недогледним стазама у светлу будућност, у светлости великог учитеља, под вођством г. д-р Бенеша, Претседника Чехословачке Републике, — мудрог, инспирисаног ученика и следбеника оца /Иасарика. /Иилорад Симовић