Opštinske novine

622

Београдске општинске новине

ничке станице и Теразија, као и даље од Теразија до Сајма. Појачан је саобраћај на трамвајским и аутобуским линијама које воде ка Сајму. Саобраћај путника на аутобусима и трамвајима повећао се необично много за све дане док су важиле железничке повластице за долазак у Београд. У Дирекцији трамваја и осветлења направљен је упоредни преглед саобраћајних прихода од 11. до 21 септембра 1936 и 1937 г. У 1937 год., због Сајма, приход се необично много повећао. Вишак путника за време Сајма био је 584.343 (на трамвајима 525.154,

а на аутобусима 59.189), а вишак прихода износио је 791.038 динара. Кад се узме у обзир дан пре и дан после Сајма, који су донели вишак прихода од 50.594 дин., онда је целокупни вишак прихода у вези са Сајмом износио 841.632 динара. Само пруга Београд—Земун, на којој је био највећи вишак, дала је за тих 13 дана вишак прихода од трамваја и аутобуса у износу од 281.471 дин. Према томе може се закључивати колико су користи имали од посетилаца Сајма хотели, ресторани и разне трговачке радње.

Прва земаљска изложба коња Дефиле награђених грла и сјајно изведен програм одушевио је Београђане

На тркалишту Дунавског кола јахача „Кнез Михајло" код Цареве Ћуприје приређена је 12 и 13 септембра Прва земаљска изложба коња у Београду. Изложба је необично добро организована. Изложени су најлепши примерци свих коњских раса које се гаје у нашој земљи. И првог и другог дана изведен је занимљив програм, чије су тачке показивале за какве се сврхе употребљавају коњи. Многе од тих тачака нису биле обичне демонстрације употребе коња, већ су претстављале уметнички изведене нежбе. Интересовање грађанства за ову изложбу било је врло велико. Изложба је показала да се у нашој земљи посвећује лепа пажња гајењу коња, али се очекује да ће она деловати још више као потстрек за усавршавање и проширење коњогојства, јер је сваки посетилац могао да се увери колико је коњ потребна животиња и у данашње доба моторизованог саобраћаја, и то не само за спорт и репрезентацију, него и за корисну употребу у војсци и у народној привреди, нарочито у пољопривреди. Изложба је отворена у недељу 12 септембра у 10 часова пре подне. Тркалиште је било искићено државним заставама и грбовима. У средини, испред обичне трибине, била је подигнута почасна трибина украшена ћилимима. У почасним ложама су седели: Краљевски Намесник г. д-р Раденко Станковић, кога су свечано дочекали минисгар пољопривреде г. Светозар Станковић и његов помоћник г. Милан Новаковић; маршал Двора г. Бошко Чолак-Антић; чланови Краљевсве владе г. г. Летица, Врбанић и Станковић; претседник Београдске општине г. Влада Илић; претседник Војног савета армијски генерал г. Милан Миловановић; чланови дипломатског кора и виши чиновници страних посланстава; већи број виших чиновника и угледних претставника привредних кругова из целе Југославије и из целе земље. Г. МИЛАН НОВАКОВИЋ, ПОМОЋНИК МИНИСТРА ПОЉОПРИВРЕДЕ, ГОВОРИ О УПОТРЕБИ КОЊА И О ЦИЉЕВИМА ОВЕ ИЗЛОЖБЕ Претседник одбора за приређивање изложбе г. Милан Новаковић, помоћиик Министра пољопривреде, одржао је са почасне трибине говор, у коме је изнео користи и услуге које коњ чини човеку својом снагом и својом великом брзином. Због снаге,

издржљивости, брзине и нарочитог кроја тела коњ надмаша све животиње у вучи кола, у јахању и у нс шењу терета. Све до проналаска модерних саобраћајних сретстава, коњ је био универзално саобраћајно сретство. Поред тога, коњ је необично лепа, поносна и репрезентативна животиња. И данас, поред. свих машина и мотора, човек се мора послужити коњем приликом светковина и парада, јер живот и лепота коња истиче јахача. Коњ и човек у нашем народу су кроз векове били нераздвојни другови и одатле потиче њихова међусобна приврженост. Моторизацијом и механизацијом саобраћајних сретстава, важност коња може да буде само редуцирана у извесној мери, а никако сасвим уништена. На селу и у пољопривреди коњ држи своје позиције, а исто тако и у војсци. Ратиште се проширило у бескрајне просторе и мотор не може да дође на свако место, ни у врлетна брда ни у подводне равие терене. Због великог климатског и теренског шаренила. наше земље, код нас постоје услови за гајење свих гипова коња. Од најмањег македонског токмака и босанског брдског коњића, неугледног али зато драгоценог, па преко арапа, липицанаца и енглеског пунокрвњака до јаког полукрвног нонијуса, и још дал^е до тешког норичког и посве тешког белгијског коња. Сви ти типови гаје се не само по државним и приватним ергелама него и код сељака. Циљ )е ове изложбе да на свима местима цробуди и појача интерес за ову важну грану народне привреде. Изложено је укупно 393 грла, најбољи примерци својих раса. Највећи број је сељачких грла, и то 214; приватне ергеле излажу 72 грла; државне 80 и кола јахача 27 грла. По расама, изложена грла јесу: хладнокрвна тешка белгијска раса 28, нониуси 99,. енглески пунокрвни и полукрвни 96, липицанци 70,. арапи 43 и брдски 57. МИНИСТАР ПРИВРЕДЕ Г. СВ. СТАНКОВИЋ ИЗЈАВЉУЈЕ ДА ЈЕ МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ УТВРДИЛО ПРОГРАМ РАДА НА РАЗВОЈУ КОЊАРСТВА Министар пољопривреде г. Светозар Станковић у своме говору истиче колики значај заузима коњ у нашој привреди, нарочито у ситној сељачкој привре-