Opštinske novine
1
Београаске Бр. 10 ОПиТИНСКЕ нсит1не. 1937
Чланци и сшудије Урбанистичко уређење Прага
Праг,*) престоница Чехословачке републике, био је до преврата 1918 год, обична провинциска варош у Аустро-Угарској монархији. У то време имала је 223.000 становника >еа 2101 ха. Иако је Праг био „један" од аустроугарских градова, он се и под њом осећао као престоница Ческе, сакупљајући и привлачећи у себе целокупан унутрашњи живот ческе нације. Али и поред овога су аустро-угарске власти систематски искључивале Праг из свих главних праваца међународних веза, не само у идејном смислу већ и у чисто техничком, пошто ческа нација није уживала никакве привилегије код Хабсбурговаца. Тако, развијени саобраћај и трговина модернијег доба нису показивала никаквог видног утицаја на развој града. Овако ситуација запостављености имала је једино утицај, на незгодни развој грађевинске делатности у граду. — Провинциски положај Прага лишеног да својевремено постане неки важнији чвор међународног саобраћаја оставио је тешке последице, јер се град ^развијао годинама без икакве видне контроле и принципа који су потребни једном велеграду. Већа и мања предграђа развијала су 1се свака на своју руку не обазирући се на најосновније потребе опште хигијене, есте тике и саобраћајних веза. Неколико покушаја да се и пре рата стане томе на пут, остали су без успеха, јер су локални па и лични интереси били јачи од јавног интереса. Тек превратом од 28 октобра 1918 год. Праг је стављен на чело чехословачких градова поставши њихова престоница. Ова урбанска чињеница (1е {аИ игБаш) означава превратну тачку у развоју града. Народна скупштина и држава су одмах предузеле биле мере да се регулише будући развој Прага, на начин како то захтевају углед престонице и потребе једног велеграда. Законом од 5 фебруара 1920 г. образована је Државна комисија за уређење Великог Прага, а законом од 6 фебруара исте године 39 оближњих предграђа припојено је
* Детаљније у: „Бег КејЈиНегипј5зр1ап уоп Ого$8Рга^ ип(1 (Јш^ећип^". Издање Државне регулационе комисије, Праг. маја 1931 год.
старој вароши, док су 78 даљих предграђа потпали под т.зв. интересну зону. Државна комисија је директно потпала под надлежност Министарства грађевина, како би будући план Праха одговарао у свему захтевима модерне хигијене, естетике и економије, а уз то био сачуван од појединих или локалних штетних интереса. Задаци државне комисије били су врло обимни, јер је Велики Праг добио! 17.198 ха повећаних са зоном интереса за 36.200 ха. Основни проблем пројекта генералног плана постао је стварањем костура главне саобраћајне мреже. Ст1ало се на гледиште да је потребмо ирво решити питање саобраћајница уопште, водећи рачуна о постојећим главним иравцима, затим сачувати старе историске квартове и створити нове квартове за становање и индустрију. Није се могао занемарити ни нови међународни положај Прага у погледу саобраћајног чвора. Затечени железнички чвор био је недовољан и морао се разрадити. У Прагу се сустичу 12 великих државних путева, који желе сви да се улију у језгро града. При наглом развоју аутомобилизма, како се он манифестује у Чехословачкој, показало се да је број тих путева недовољан и да се мора допунити ексцентричним друмовима. Најбољи је пример нови друм пројектован долином Влтаве, правцем северојуг, на кога се сада наслањају и друти друмови, који долазе из Берунке и Кривоклата, Сви ови друмови, међутим, имају карактер транзитног пролаза, поред извеесног мањег центрипеталног карактера, због привлачности Прага. Пустити целокупан транзитни саобраћај да прође кроз центар Прага ,значило би заглавити и онако тесне улице еаобраћајем. Пошто ће саобраћај у Прагу порасти и обзиром на пораст становништва, јер саобраћај у граду расте пропорционално квадрату пораста становништва, не може се допустити да и транзитни саобраћај прође кроз град, јер би онда дошло до загушиваЊа. Због тога је систематски тај велики транзитни саобраћај уклоњен из центра града. Згодним проширивањем околних, ближих и даљих улица створене су нове артерије за такав саобраћај.