Opštinske novine

672

Београдске општинске новине

је канал долазио од чесме код Саборне цркве, или је то била изворска чесма. 19) Тефтердароеа чесма била је пред некадањом кафаном „Пролеће", на углу ул. Вука Караџића и Топличиног венца. Ту је сада кућа г. Миодрага Стаменковића. Спроћу те чесме била је Џамија, а испред њих Тахир-Ибраимова башта, данашњи парк. Год. 1870 та башта је још постојала. Десно од чесме, идући цркви, постојале су две чувене улице: Сараф Костпна, сада Цара Лазара и јеленска, сада Грачаничка. У ул, Цара Лазара, која није била шира од 2 м., становали су први трговци старог Београда. У тој улици је и отац г. Косте Главинића имао кућу. Не би се смело са сигурношћу тврдити да је мрежа старих водовода потпуно испитана. И поред описане мреже, на више места у Београду налажени су зидани канали и чункови од печене земље. Тако: у ул. Проте Ма-

геје 14, (некад Бунарској, па Мајурској) у кући г. Светозара Урошевића, бив. служитеља, чунак, којим је вода тзкла, ишао је кроз подрум. Поред куће г. Светозара Ђорђевића, пенз. у истој улици, бр. 16, а уз сам ивичњак, нађен је канал, озидан на свод, пречника 15 см. По положају тог канала да се закључити, да је долазио из Крунске, пресецао пред том кућом улицу Проте Матеје и одлазио на улицу Краља Милана. Зашто је тај канал ту ишао, данас се може само претпостављати. Највероватније је да су грађани сами правили посебне канале и везивали их за главне водоводне. Свакако су то први чинили Симићи, који су у ул. Проте Матеје имали мајур са оборима. Налажени су канали и у Васиној улици. И њих су правили грађани ради довода воде на своја имања. Драг. /. Ранковић

Догађаји из београдске прошлости

СИРОТИЊСКИ ФОНД ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ Као и данас, тако је и некада било много просјака, и они су се могли видети свуда, нарочито на гробљу и пред црквама. Главну бригу за сузбијање просјачења водила је општина. Она је давала помоћи из прилога добрих људи, затим из своје касе, а норед тога, у 1847 год. завела је сиротињске кутије које су суботом по подне ношене по вароши и грађани су прилагали, колико је ко хтео и могао. Тај обичај: да се кутије суботом носе по чаршији, и данас постоји по нашим паланкама. Исте, 1847 год., општина београдска, по одобрењу државе, установила је Снротињски фонд, у који је сваки купац непокретног имања морао платити по 10 гроша чарш. на сваких 100 гроша по вредности купљеног имања, што значи 10о'о. У тај фонд улазили су и прилози скупљени о великим празницима и иначе. Акција општине имала је успеха. Новине читалишта београдског за 1847 констатују да нема више просјака по улицама, пред црквама и на гробљу. Како је ондашњи Београд био мали, и прилике друкчије, ипак је та акција била интересантна и приказује нам социјалне прилике и осећања у Београду пре 90 год. ДВА УВЕРЕЊА ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ ИЗ 1871 ГОД. На седници огаптинског одбора од 11 новембра 1871, а на захтев Управе вароши Београда, Општина београдска издала је ова два интересантна уверења:

I. „Да је Никола Шоповић, трг, имовног стања доброг а владања је таквог да поверење међу грађанима не ужива без писмених докумената". II. ,,Да је Јован Миленковић-Алавантић непоузданог карактера, познат сплеткаш, смутљивац у сваком па и у политичком погледу и општина не жели да га види у својој »средини као свог грађанина". (Срп. новине од 8 фебруара 1872 г.). Претседник Спштине у тој години био је Алекса Д. Ђурић, глав. благајник (казначеј) Министар финансија. ТЕРАЗИЈСКИ КЕСТЕНОВИ Млађи данашњи нараштај не зна, али ми старији сећамо се врло добро кад су на теразијама постојали кестенови који су давали дебелу хладовину. Ти кестенови посађени су 1860 год. О томе је Српски дневник у броју од 20 марта поменуте године донео ову белешку: „Главна улица београдска Теразије засађује се дрвима. То ће украсити варош и чинити услугу пролазећем свету." Пре 77 год. наши стари ценили су значај дрвећа по улицама. На 50 год. после њих дрвећа по улицама. На 50 год. после њих, ми смо уживали шетајући се Теразијама и не осећајући припеку сунчеву. Да ли ми данашњи чувамо оно, што је улицама посађено? Нека нам на то одговоре — и стари и млади — који немилице газе и уништавају травњаке и скверове, па се чак и љуте кад им се то примети. Д. Ј. Р.