Opštinske novine

Здравствена хроника

683

лима. Има читавих бановина где нема ни једна апотека на селу. При задругама се оснивају и ветеринарски фондови да штите здравље стоке. Тако се спасавају милиони народне имовине, а сузбијају се и оне болести код људи које прелазе са стоке на људе. Нагли пораст здравствених задруга Здравствено задругарство развија се нагло откад је основан Савез здравствених задруга (8-УН-1922). Године 1923 било је учлањено у Савезу само 13 задруга са 5.251 задругаром, а 1936 било је већ 116 задруга са 55.442 задругара. Број задругара повећао се готово за 11 пута. Од тога сељаци броје 49.066. Огромну већину чине сиромашни сељаци и пољонривредни радници, без земље или до 2 ха земље, и то 67% свих задругара. Сама ова статистика пока зује да су идеју здравственог задругарства прихватили и да је носе баш они ради којих су ове задруге и основане и којима су најпотребније. Здравствено задругарство се развија много брже него иједно друго задругарство у земљи. Од 1923—1935 пораст задругара земљорадничких задру • га у Главном савезу српских земљ. задруга износио је 12%, док је пораст здравствених задругара износио око 88%. Чланство у здравственим задругама достигло је једну трећину чланства у земљорадничким задругама Г.С.С.3.3. МАНИФЕСТАЦИЈЕ ЗДРАВСТВЕНОГ ЗАДРУГАРСТВА У БЕОГРАДУ У недељу 10 октобра приређен је у Београду низ манифестација здравственог задругарства: отворена је земаљска изложба села; организована је поворка задругара и задругарки кроз варош; одржана је ко меморација оснивачу здравственог задругарства, на дан његове смрти, д-р Гаврилу Којићу; одржана је скупштина Савеза здравствених задруга. Овим манифестацијама присуствовали су: изасланик Њ. В. Краља капетан I класе г. Градимир Раденковић; делегати Краљевске владе, Општине града Београда и многих културних установа. Општину града Београда заступао је градски већник г. д-р Душан Калановић, помоћник Министра народног здравља у пензији, кога су задругари одушевљено поздравили као свога старог пријатеља и заслужно г сарадника. Присуствовали су и делегати здравствених задруга из суседних земаља, а нарочито из Бугарске, које је предводио г. д-р Стефан Михаилов. 12 октобра откривен је у Старом Сивцу споменик д-р Гаврилу Којићу, оснивачу здравственог задругарства. Овој свечаности присуствовали су готово сви делегати здравствених задруга који су се налазили у Београду на манифестацијама здравственог задругарства, као и многи њихови гости. Изложба здравственог задругарства Земаљску изложбу села (која је приређена у павиљону за изложбе Центр. хигијенског завода поред зграде Министарства социјалне политике и народног здравља) отворио је изасланик Њ. В. Краља. Госте на изложби поздравио је претседник Савеза г. д-р Људевит Прохаска. Затим су свечано предате пре

лазне заставе дугиних боја најнапреднијем омладинском одељку (у селу Шушњаку) и одељку жена за другарских (у селу Милошевцу). Претседник главног савеза српских земљорадничких задруга г. Воја Ђорђевић, министар, предао ]р. десет сталних застава свога савеза најнапреднијим омладинским одељцима и одељку жена-задругара у Милошевцу. Том приликом истакао је значај за другарства уопште, а нарочито здравственог. Претседник главне набављачке задруге г. Драган Милићевић предао је заставе ове задруге одликованим одељцима омладинаца и жена задругара. Гости су разгледали врло лепо организовану и богато снабдевену изложбу здравственог задругарства, која је обухватала неколико сала. На изложби је графички престављен развоЈ здравственог задругарства, раширеност болести у на-

Г. д-р Прохаска предаје заставу награђеним задругарима шој земљи, однос између писмених и неписмених (неписмених по селима има преко 70%, а у забаченијим крајевима тај број достиже и 90%), привредна структура нашег друштва, однос између рађања и смртности (општа смртност је врло велика). Врло тежак утисак чине слике нездравих бунара, нечистих кућа без патоса и кревета, порођаја у нездравим приликама, рђаве неге и хране одојчади, слике последица једнолике и недовољне исхране, примитивног и нечистог спремања јела, лечења враџбинама, некорисним травама и грубим и нечистим оруђем. Видимо слике какве су се виђале још у преисториско доба, које доказују да се огроман број народа није макао сместа у свом развоју за последљих неколико хиљада година. Колико је мали простор освојила толико хваљена цивилизација! Поред тих слика, налазе се слике које показују напредна села, у које је продрло здравствено задругарство: хигијенске куће и окућнице, задружне до7 »