Opštinske novine

710

Београдске општинске новине

шите, и мистерија ове куће учини вам се тако грозна, да се надвоје натроје нађете уздисани на улици. Весела је наша палата као весео амор. Али кад наступе велики снегови, па затрпају улазе у њу, и када стегне љута зима са својим језивим мразевима, онда вам срце пропишти и живот вам се учини грозна нека провалија у коју тонете неповратно из све већих невоља у све веће јаде. Снађе човека и нека тежа болест. Нарочито децу. Па вам дође да скачете озго, па макар то било и са мансарде! Кад је весела наша палата она истински пева, и тада је прави славуј. Тада оживе њена степеништа и шени спратови, и свуда се чује весео говор и праскави смех. Жене су дарежљиве и од срца пружају просјацима свој удео. Радио трешти из неколико станова и одједном чујете музику из неколико европских градова. Кад је код куће агент радио-апарата г. Моша Сабетај, а то је онај шго продаје и шиваће машине, онда се може чути и Америка. Али у овој кући станује и други агент радио-апарата г. Саватије Микић, иа кад се он деси у кући може да се чује чак и Јоханесбург у Јужној Африци. Бар тако он тврди. Помера г. Саватије точкић на апарату, скаче из града у град, и тек одједном дрекне: — Јоханесбург! А можда је баш Љубљана! Свира неку егзотичну плочу. Међутим, госпође које ово слушају нимало се не изненађују, јер данас се човек може надати сваком изненађењу од технике. Једнога дана могу и вас за трен ока пребацити у тај Јоханесбург, па што онда да не могу овамо пребацити музику из њега? Весела је наша палата као насмејано небо. Али кад првог у месецу зађе чика Тоша са признаницама да скупља запукнину, онда настану разна објашњења, која се често претворе и у праву свађу. Том приликом станари нађу за веома потребно да скрену пажњу чика Тоши на разне недостатке у којима живе. Док се не појави признаница пред носем, свак некако сноси кућне невоље, али кад се она појави са својим замашним бројкама онда се сваки станар сети шта му све лежи на срцу, и то што му лежи одмах казује чика Тоши право у браду. — Ама, то су ваше старе приче, госпођо! — одговара тако чика Тоша оним станаркамл које су већ подуже ту на стану и које су га толико пута служиле кафом (ово кад одгоди плаћање закупнине до петог, па чак и до десетог у месецу). — То су ваше старе приче, госпођо ,чим се појавим са признаницом. Што то нисте ономад казали, па да свршим са газдом? Како сад могу кад је човек на путу? Спомените ме молим вас сутра, прекосутра, па ћу му саопштити да тражите нов молерај. Госпођа Дафина тражи нов паркет. Ранији станари рибали четкама, па се упропа-

стио. Госпођа Симка тражи нова врата у трпезарији, јер се садашња сва расклиматала и прете да падну. Нова кућа, али та врата чудно некако пропала и расточила се као стара рабаџиска кола. Друга госпођа тражи неку другу немогућност; трећа тражи мужа. Муж јој побегао од куће због страшне лупњаве у партеру. Не може више да подноси улазна врата која целу ноћ раде, нарочито откада се у палату уселила Госпођа Икс, та тајанствена дама са плавим кученцетом. Неко ће се зачудити откуд постоји на свету плаво куче. Постоји бело, молим вас; а бело може да се обоји којом год хоћете бојом. Нико не зна како се зове ова тајанствена жена и стога су је назвали Госпођа Икс. Чак јој ни чика Тоша не зна име. Али он је не зове Госпођа Икс, јер му то име дође страно, већ је зове Плаво куче. Она је попунила пријаву за полицију пред чика Тошом, и то неком веома замршеном латиницом, и чика Тоша кије могао ништа да ГЈрочита. Госпођа Икс тутнула му том приликом у шаку неколико динара и он није хтео да се труди даље да решава јероглифе ове жене; ваљда је напојница учинила своје! Те ће јероглифе решити господа у полицији. Никаквом статистиком није утврђено да се улазна врата тако много отварају ноћу откад се у палату уселила ова незнанка, али жене су жене: оне тврде да је то тачно, ма да још нико никада није видео ни да јој ко долази, нити да од ње одлази. * * * Наша палата налази се на углу и гледа у две улице, од којих је једна већа, а друга мања. Мања је узана, мрачна, побегла од сунца, и само је какав снажан земљотрес може извести из те тмине на сунце. Друга је велика, односно дуга, широка, права и сва трепери на сунцу. Пуна света, хучна. Из ове веће улице наша палата има четири спрата и мансарду; из мање пет спратова, али ]е пети спрат сличан мансарди. Зато је искоришћен искључиво за гарсониере, које иначе траже строгу дискрецију, повученост, заборав. Сад рачунајте: четири спрата по пет станова; затим станове на мансарди, па оне у приземљу, и видећете да наша палата личи на Асторову кошницу са позорнице. Откад је Београд почео нагло да се изграђује и све више добија изглед американског велеграда, отада све више остаје да сиротиња станује у највећим палатама, јер новчани људи строго избегавају велики вашар и велике додире. То значи још и ово: палате су почеле полако да замењују застарела дворишта по славној нашој Палилули, Савамали, Дорћолу, и ко не зна где се склонила сиротиња после општег рушења београдских кућерака, ево сада и то зна. Неко је можда мислио да се сиротиња обогатила, али као што видимо, то није тачно. Она је још увек ту! Разуме се, та сиротиња почиње да