Opštinske novine
2.
Књижевни додатак
Ноша палаш Градско поглаварство Београд одлуком својом ОБр. 13235 од 9 јуна 1937 расписало је специјални књижевни конкурс на основу чл. 7 Правилника о издавању и уређивању „Београдских општинских новина". На конкурс је стигло до одређеног рока, до 15 сепгембра о. г., укупно 39 радова: 15 припозедака, 4 есеја и 20 песама. Оцењпвачки суд, после прегледа свих приспелих радова, на седницама одржаним у току месеца октобра и новембра, а по свестраном претресу поднетих дела, установио је да с обзиром на чисто књижевну вредност и уметничку обраду целине и појединости заслужује награду од 2.000 динара приповетка „Наша палата" поднета под шифром „Велика кућа, велика слобода". Према предвиђеним условима конкурса жири је нашао да, с погледом на задатак, циљ и дух уређивања општинског часописа „Београдске општинске новине", могу под редовним условима бити штампане приповетка „Цокула", поднета под шифром „Прошлост", и приповетка „Томбола", поднета под шифром „Х-Х-Х", а од песама: „Београду", поднета под шифром „Рапсод", „Београд", поднета под шифром „Вера", и „Док посут вечерњим златом блиста Београд", поднета под иницијалима М. М. Ж. Између дела одабраних за штампу под редовним условима жири је нашао да приповетка „Цокула" заслужује похвалу. После одлуке жири је отворио запечаћене куверте, у којима су имена писаца чија су дела награђена или одабрана за штампу и констатовао је: 1) Да се у куверти писца награђене приче „Наша палата", под шифром „Велика кућа, велика слобода" — не налази име писца. Накнадно је утврђено да је писац те приче г. Драг. Илић Јејо; 2) Да је писац приче „Цокула", под шифром „Прошлост" — Олга М. Бандић; 3) Да је писац приче „Томбола", под шифром „Х-Х-Х" — Јеврем Герасимовић; 4) Да је писац песме „Београду", под шифром „Рапсод" — Стеван П. Бешевић; 5) Да је писац песме „Београд", под шифром „Вера" — Вл. Т. Петковић; 6) Да је писац песме „Док посут вечерњим златом блиста Београд"... са иницијалима М. М. Ж. — д-р Милан Марковић.
Весела је наша палата, весела као распевана птица. Али кад духне помамна кошава, па почне трести њен метални кров са димња' цима и свима прозорима и вратима, онда се уозбиље све веселе очи и сва насмејана лица, и уздах започне да навлачи на душу још већи терет уместо да га скида. Натмуре се чак и густе обрве пазикуће чика Тоше, и онда његова жена тетка Цана ништа друго не ради него стално трчкара онако у папучама преко пута у 'бифе „Код младог Шумадинца", који уствари држи један стари пропали хотелијер, и доноси флашицу за флашицом шљивовице. Буни се она каткад на ова трчкарања, али ипак мора да слуша свог задртог мужа, код кога до друге флашице шљивовице још и може да буде неког објашњења, али кад се пређе на трећу онда се морају наредбе извршивати без поговора. Весела је наша палата као весело девојче, Али кад почне падати досадна и дуготрајна јесења киша, она сва утоне у чудан неки језиви мрак, да вас силан страх хвата да минете њеним степеништима и доугим којекаквим ходницима и ходничићима, Пођете да гражите Мошу Сабетаја, продавца шиваћих машина, али кад се већ нађете дубоко међу степеницама
намах вас у оној тмини обузме нека изненадна нелагодност и таШтина, да сте принуђени да се одмах вратите натраг. Ако вас сретне чика Тоша запитаће вас веома учтиво шта сте желели, али ви ћете се једва усудити да му се поверите, јер вам и он личи на правог ђавола у оној полутами. Он са својом огромном шубаром (ово зими!), са својом великом Срадом и растреситим брковима, са буљавим и дрским очима и зубима жутим и великим као напола пресечене домине. Па ако је зима, на њему је још и неки страшно загушљиви кожух који се осећа са трећег спрата на први. Велимо тако је само кад је зима, али додајемо још и ово: чика Тошино лето траје само два месеца, а то значи да овај кожух носи читавих десет месеца у години. Том приликом чика Тоша ће вам дати тачно обавештење и напоменуће вам да сте за исто требали да свратите у његову канцеларију, која је уствари једна обична рупа под степеништима, са малим шалтером као што су шалтери за продају улазница у споредним биоскопима. Унутра сточић и столица и уведена инсталација за телефон, али телефона нема да се појави ево већ читава деценија! Тако се ето од чика Тоше још горе упла-