Opštinske novine

Прилози за исшорију Београда Стари водоводи, чесме и бунари у Београду IV Булбулдерски водовод

Овај водовод је добијао воду из Булбулдерске долине — испод Новог гробља и Лаудановог Шанца. Било је неколико извора, од којих је један постојао иа углу ул. Димитрија Туцовића (Славујске) и Шарпланинске, а остали су сви били у тој околини. Вода из тих извора долазила је у резервоар на некадањем тркалишту, а одатле је спровођена у чесме. Из тог разервоара, који је порушен 1926 као непотребан, вода је ишла улицама; Краљице Марије, Вашингтоновом (Видинском) и Душановом. Код Бајлонове пиваре тај водовод се је спајао са Варошким. Цеви по улицама биле су ливене, пречника 12,5 см. Извори овог водовода давали су у секунди грамова воде и то: 1) У њиви Марјановића 800 500 350 2) У њиви Марјановића други 250 120 60 3) У њиви Дојчиновића 300 150 50 4) На општин. земљишту 3000 400 40 5)Код Суточнице, у близини Ђурићевог имања 300 150 90 Свега: 4650 1320 590 Највећа количина воде била је 4650, средња 1320, а најмања 590 грама у секунди. Извор у Марјановића њиви био је у округло озиданој глави, пречника 2 м. и засведен бетонским сводом од 4 м. Из те главе и извора под бр. 2 вода се одводила земљаним цевима до трећег извора у њиви Дојчиновића, у један ауз, пречника 1 м. Четврти извор је на оппгтинском земљишту, купљеном од Настаса Јовановића. Вода из свих тих извора ишла је земљаним' цевима у суточницу код Ђурићевог имања, у коју се уливао и пети извор, удаљен 20 м. од те сутЈочнице. Вода из тог извора била је најхладнија. Од те суточнице вода је ишла гвозденим ливеним цевима од 12,5 см. долином до чесме код моста, пресецала је пут и левом страном његовом ишла је у резервоар на тркалишту. Од свих извора овог водовода данас се само један искоришћава. То је онај који даје воду чесми Трећепозиваца. Вода осталих извора спроведена је у канализацију. Овај водовод је давао: 1902 г. 86, а 1903 свега 50 м 3 воде.

Булбулдерски водовод подигли су Турци. То се изводи из тога што је Чукур-чесма, која је постотала још у 17 веку, добијала воду из тог водовода. Доцније смо и ми тај водовод проширивали. Засведен бетонски свод на извору у њиви Марјановића јесте из доба око 1890 г. Чесме које су припадале овом водоводу јесу следеће: 1) Сака чесма. — То име добила је зато што су се на њој пуниле саке. Давала је у (секунди 314 грама воде. Чесма се је налазила на „Зереку", некада најживљем крају Београда. „Зереком" се називао крај који је обухватао: улицу Краља Петра од Узун-Миркове до Душанове, као и део Јованове пијаце. „Зерек" значи „узбрдо". Од Сака чесме данас нема никаква трага, али се њено место ипак зна. На Јовановој пијаци, у ул. Косачиној, поред капије куће Драгутина Петровића, судије у пензији, било је место те чесме. Та кућа, турског типа, врло стара, и данас постоји позади кафане „Ресавац У тој улици још постоје неколико добро очуваних старих кућа. Негде око те чесме био је и један празан плац који је општина уступила бесплатно гимнастичком друштву „Соко" 27 маја 1904. г. Сака чесма спадала је у ред најстаријих чесама. Направили су је Турци. У близини ове чесме била је и турска болница, која је срушена 1872. Нзени зидови били су метар дебели. У општинском ,одбору из 1882 протествовано је што се због регулације немилице руше све старе зграде, па се између осталих и ова зграда помише. Недалеко од чесме је и стари Лицеј Доситејев. У њему је 1876 било једно оделење полиције. 2) Чесма у Далматинској улицн постојала је на средини исте улице, између доње кагшје данашње основне школе и Ботаничке баште. Давала је 319 гр. воде у секунди, а вишак је ишао у поменуту башту. На ову чесму долазили су и војници из Палилулске касарне, због чега је често долазило до сукоба између њих и грађана, а нарочито зато што су војници и коње на н>у доводили.