Opštinske novine

4

Стари водоводи, чесме и бунари у Београду

725

3) Чукур чесма. — Налазила се је на дошој раскрсници Добрачине и Јевремове ул., у непосредној близини споменика детету које је погинуло за време бомбардовања 1852 год. Чесма је врло стара. Евлија Челебија је помпње у свом путопису 1660 год., као и Чукур хан поред ње. Не зна се ко ју је подигао. Свакако Турци. Чукур чесма значи: „Дубока чесма 1 '. Тако се је звала зато што је била у рупи; ради узимања воде морало се је силазити. Давала је 319 грама воде у секунди. 4) Скадарска чесма. — Налазила се је до леве капије куће бр'. 36 у улици Скадарској, која се је до 1870 звала Циганска Мала. У кући бр. 36 живео је и умро Ђура Јакшић. О томе постоји и спомен плоча на кући, али се слова већ тешко читају. Чесма је давала 313 грама воде у секунди. Више чесме је била Скадар капија. То у ствари и није била капија, него свод, преко кога је ишла водоводна цев Булбулдерског водовода. Крај око мале чесме у улици Страхинића Бана 41 (чесма бр. 9 из 1903 год.) До 1892 пивара Бајлонова снабдевала се је водом са те чесме и плаћала општинк за сиротињски фонд 10 дуката годишње. И на овој чесми било је много навале за воду. Према једној белешци у Београдском дневнику од 13 маја 1883 год. „На тој чесми се редовно туку, и долази чак дотле да разбијеним; судовима секу руке један другоме, а полицијских органа нигде нема". 5) Доња чесма, зв. Мајор Миишна и Авизова била је у дворишту куће бр. 47 у Далматинској улици. У доба кад је постојала, цео простор око ње био је пољана. На ту чесму довођени су ради појења коњи из поштанске мезулане, која је заједно са поштом била на месту где је данас Телефонска централа. Чесма је имала једну лулу, из које је вода стално текла и отицала у баштовану испод чесме. Поред ње су били намештени и алови за појење стоке.

Чесма се првобитно звала Авизова по Митру Ристићу, земљ. зв. „Авиз" Доцније, кад је све земљиште од чесме па до Гробљанске улице прешло у својину Мише Анастасијевића, онда је и чесма названа његовим именом. 6) Горња чесма. — Била је на почетку подвожњака из улице Димитрија Туцовића, и то кад се озго иде с десне стране. Имала је једну лулу. 7) Стојанчетоеа чесма. — Била је у садањој улици Кнеза Павла (раније Кнез Милетиној) пред кућом бр. 39, сасвим у доњем крају. Од ове чесме и приватни су каналима спроводили воду у своја имања, услед чега чесма није могла да подмирује потребе грађанства. Спштина је често покушавала да уништи одводе са те чесме, али, због разних утицаја, у томе је слабо успевала. У данашњој Дринчићевој улици, која се пре тога звала Вишњичка, постојало је неколико ђериза (канала) по кућама. Ти канали били су зидани и на једном месту имали отвор са капком на њему. Ти канали били су спроведени у баштоване које су се налазиле испод Дринчићеве улице. Пре 45 год. из те улице, која је и до пре 15—20 год., имала само горњи ред кућа, видео се је Дунав. О овој чесми постоји следећи податак: На седпици општинског одбора од 18 новембра 1882 претседник изјављује: „Од дужег времена постоји спор између општине и г. Ђуре Љочића, инжињера, о тако званој Стојанчетовој чесми. Г. Љочић тражи од општине да она дигне ову чесму, јер вели да постоји на његовом имању, на шта наравно општина не може да пристане, јер чесма ова постоји на том земљишту од пре толико година". Из овога се види да је и онда чесма била стара. То потврђује и оглас проф. Јанковића, штампан 1858 у „Срп. новинама": „ „Отвара се 1 маја о. г. башта професора Јанковића, као ладовита шетница у Палилули, код нове чесме с леве стране до баште г. Митрополита." Башта Јанковића, то је доњи део улице Ђуре Даничића до Шафарикове. Изнад н>е, до ул. Хилендарске, била је Митрополитова башта. Јанковића башта обухватала је и леву страну улице Кнеза Павла, рачунајући оздо јер у оно доба, на тој страни, уопш 'ге није било кућа. /Из једног огласа у „Срп. новинама" од 21 јула 1855 види се да је та чесма постојала на плацу Мише Стојановића, сапунџије. У близини чесме постојала је и башта Кнеза Александра. Цео тај крај био је у баштама. По причаљу г. Димитрија Боди-а, данашња Хилендарска улица била је сва у баштама, које су највише биле засађене марелама, необично крупним и одличног квалитета. Стојанчетова чесма давала је 319 грама воде у секунди. Да нису приватни одводили