Opštinske novine

1*

Београаске. Бр.« СПУТИНСКЕ НС15ИНЕ 1937

ЗВЕЗДА СА МАЧЕВИМА

КАРАЂОРЂЕВА

Карађорђева звезда са мачевима

0) Посвећено сени хероја: Александра Глишића, потпуковника, команданта 7 пешад. пука „Краља Петра 1", мајора — Војислава Велимировића, Милана Маринковића, Александра Здравковића и Љутомира Ђорђевића; капетана 1 класе — Дамјана Васића, Богдана Анђелковића, Драгутина Јанковића и Светислава Минића; капетана II класе — Миливоја Крстића и резервног Ђорђа Петровића; пешад. поручника Владимира Глигоријевића, Љубише Поповића, Михајла Стојадиновића и резервног Боривоја Анђелковића и пешад. потпоручника — Николе Филиповића и резервних: Величка Јеверичића, Ђорђа Петровића, Павла Сајковића и Чедомира Милићевића и великог броја подофицира, каплара и војника, који су погинули на Куманову 10 и 11 (23 и 24) октобра 1912 год., где је свечано ударен печат народног и државног јединства Краљевине Југославије. док сте били у рату свако вам се клањао, хвалио вас — престаде рат, престаде и признање!..." Њ. Св. Патријарх Варнава (говор на слави ордена Карађорђеве звезде с мачевима 17-ХП 1935 год. у свечаној сали Официрског Дома у Београду). ,,... Носиоци Карађорђеве Звезде с мачевима с правом се могу ударити у прса и ре^и, да су они стварали ову државу!..,"

Др. Мил. М. Стојадиновић, претседник Кра•љевске владе и минисгар Иностраних послова (говор у Народној Скупштини о предлогу закона о правима носилаца ордена Карађорђеве звезде с мачевима 14-УП-1937 год. у Београду). „...Сјај Карађорђеве Звезде с мачевима треба да привлачи све родољубе и патриоте. Јер, витезови Југословенског народа са песмом на уснама ишли су у смрт — жртвујуКи не само свој жибот , већ често и опстанак својих породица, да би што сјајније извршили своју дужност према Краљу, својој Отаџбини и своме народу и да би претходе^и примером дали снажног потстрека и другима на пожртвовање!..." Љуб. М. Марић, армиски генерал, министар Војске и Морнарице (говор у Народној Скупштини 19-Х-1937 год. приликом усвајања закона о правима и повластицама носилаца ордена Карађорђеве звезде с мачевима у Београду). ПРЕДГОВОР „...Носиоци Карађорђеве Звезде с мачевима, било је одавно потребно да буду на окупу, како у мирно доба ,тако и у ратно доба. Они треба да су увек са оним великим духом, који нас је све у ратовима руководио — духом великог Вожда Српског народа Карађорђа и његових славних Потомака Петра Великог Ослободиоца и Витешког Краља Александра У/единит еља, духом, који је све нас водио у најтежим моментима, када је требало рећи и одлучити: бити или не бити! ,,Југословенски народ, уопште узев, је херојски. Историја не само Југословенског народа, као и историја ратова наших, него и историја других народа тврди: јасно и отворено, да у јуначкоме срцу Југословенског народа никада није било ничега, што би га могло учинити кукавицом, издајником своје отаџбине и своје слободе и издајником свога Краља. У срцима нашега народа увек је био онај велики и моћни геније, који нам је инспирисао и душу и срце, који нам је дао све могу^е услове да будемо оно што јесмо — како у рату, тако и у миру. Али, као што у ку^и у једној породици, било по рођењу, било из других каквих разлога, има храбрих и храбријих синова, тако исто и у рату појављу/у се храбрији од храбрих. Али, то не значи, да наш народ у целини није храбар и да није показао оно велико и моћно јунаштво, коме су се дивили, коме се диве и коме