Opštinske novine

740

Београдске општинске новине

остварење предлога о подизању споменика пред зградом старог Универзитета и пошто су проучена друга места која би могла доћи у обзир за постајвљање споменика Вуку Караџићу, који је израђен трудом Српске књижевне задруге, споразумно је одлучено да је овај споменик најбоље поставити на углу улице Краља Александра и Гетеове, у парку Ћирила и Методија". Овај је предлог усвојило и Градско веће и одредило 80.000 динара за подизање постоља за Вуков споменик, поред 20.000, динара које је дала Српска књижевна задруга. После тога приступило се раду: израђен је план за постоље и отпочело је рашчишћавање терена на коме се имао подићи споменик.

Претседник Београдске општине г. Влада Илић, Министар просвете г. Магарашевић, претседник Народне скупштине г. Стеван Ћирић и претседиик Српске књижевне задруге г. Павле Поповић присуствују откривању споменика Вуку Караџићу На месту одређеном за споменик, а које је саставни део парка код Студентског Дома, подигнута је тераса. На њу се долази степеницама. Пред том тераоом налази се велики празан простор, који је сада асфалтиран. Око самог споменика на тераси засађено је цвеће и трава. Постоље је обложено плочама од јошаничког мрамора. Одбор за прославу стопедесетогодишњице рођења Вука Караџића утврдио је распоред прославе у дане б, 7 и 8 новембра ове године. На неколико дана пред прославу ПРЕТСЕДНИК ГРАДСКОГ ПОГЛАВАРСТВА Г. ВЛАДА ИЛИЋ УПУТИО ЈЕ ГРАЂАНСТВУ БЕОГРАДА ОВАЈ ПРОГЛАС: „Београђани! Ове године, на Митровдан, навршује се 150 година од рођеша неумрлог реформатора наше књижевности и оца наше народне културе Вука Стеф. Караџића. Његов рад не припада само његовој ужој постојбини него и целом нашем народу од Триглава до Балкана и од Суботице до Дубровника. Београд, престоница Југославије, у коме данас живе грађани са свих страна наше велике Отаџбине, поноси се што му је пала велика част да се у њему, као средишту целе земље, прославља успомена Ву

кова и што се у његовој средини. на једном од најлепших градских места, подиже први споменик великоме Вуку. Београђани! Ви сте увек показивали своју културну свест, своје родољубље и поштовање успомене на оне наше великане који су радили на стварању наше националне културе. Уверен да ћете и у прослави стопедесете годишњице Вукова рођења узети достојно учешће, позивам вас да присуствујете откривању споменика, који је Српска књижевна задруга подигла прилозима нашега народа, уз учешће Београдске општине, у Студентском парку, у улици Краља Александра. Откривање ће бити у недељу, 7 новембра, у 11.30 часова пре подне. Београђани! Посведочите своје поштовање и захвалност бесмртноме Вуку и на тај начин што ћете тога дана окитити своје домове државним заставама". • Прослава Вукове стопедесетогодишњице отпочела је свечаном комеморативном седницом Градског већа, која је одржана у суботу, б новембра, у 18 часова у великој дворани Градског поглаварства. Седници су присуствовали, поред претседника, потпретседника и градских већника, министар просвете г. Димитрије Магарашевић, претседник Вукова Одбора и Српске краљевске академије г. д-р Александар Белић, претседник Српске књижевне задруге г. Павле Поповић и многи други претставници просветних и културних установа и друштава. Седницу је отворио претседник г. Влада Илић и у краћем говору изнео значај Вуков за нашу науку и културу. На крају свога говора претседник је саопштио да ће поднети предлог Градском већу да се садашњи парк код Студентског дома назове „Вуковом градином". Затим је градски већник г. Милан А. Костић одржао говор о раду Вука Караџића, дотакнувши се и његова боравка у Београду. Истога дана у Народном позоришту у 20.30 часова изведено је свечано вече, које је отпочело гавором г. д-р Влад. Ћоровића, професора Универзитета, о Вуку Караџићу. Затим је Прво београдско певачко друштво отпевало Мокрањчеву Пету руковет. Директор драме г. Радослав Веснић прочитао је три народне песме: „Свети Саво", „Зидање Раванице" и „Смрт Мајке Југовића", а чланови Народног позоришта извели су три драматизоване народне песме: „Женидба Душанова", „Кнежева вечера" и „Дахије . Сем тога оперски оркестар извео је неколико арија из опере Петра Коњевића „Кнез од Зете", у којима су певали солисти г-ђа Ђунђенац — Гавела и г. Милан Пихлер. Затим је изведена апотеоза у три слике: „Вук и његово доба", коју је написао г. Божидар Ковачевић, књижевник. Свечано вече завршено је сликом коју су извели чланови Народнога позоришта, а у којој је претстављен гуслар, који пева народну песму уз гусле, а поред њега седи Вук и бележи стихове. Око њих је сакупљен народ из свих крајева наше државе. Над Вуковом главом три девојке држе лаворов венац. » Други дан прославе, 7 новембар, отпочео је свечаном архијерејском службом и поменом Вуку Кара-