Opštinske novine

Београд у праисторији

785

песком су се вртиле рупе, али се је вршило помоћу вртића, пошто су ушице на батовима правилно избушене. Тако су људи успели да избуше само један танак прстен, а срздиште је остајало нестругано. Човек у то доба успева да гради просте станове и посмртне сноменике, а у Алпима на језерима подиже јззерска насеља на сзјеницама, припитомљује животиње и обрађује пшеницу. Бавзћи се неколико година ископавањем у Винчи, проф. г. М. Васић утврдио је да је Винча била седиште једне веома развијене праисторијске културе, јер су њен главни извор богатства сачињавали рудници олова и цинобарита под Авалом у непосредној близини Београда, као што је и сама Винча на Дунаву. Праисторијско насеље било је у Винчи на Беломе Брду, једноме изданку Авале, које се граничи са севера Дунавом, а на југу Болзчком Реком. Културни је слој дебео 6—7 мет. где су нађени предмети из бронзанога доба. По г. Васићу, тај слој одговара времену од 1.500 до 1.100 г. пре Христа. Винчани су познавали метал и употребљавали га. Станови су им били четвороугаоне зград? од греда побијених у земљу, оплетене прућем, а облепљене блатом и плевом. Кућни кровови имали су два слива, а и данас у нас праве такве исте куће, али са једним сливом, познате под именом „шиндре". Приликом вађења цинобарита, као што је г. Васић утврдио у сво-ме предавању у Лондону у 1934 г., )шотребљавали су нарочите пећи. Оружје Винчана било је и од камена и од метала; секире су правили од разнога камена, али их је било :и од кремена. Удице су правили од јеленскога рога; игле су правили од животињских костију и то игле за шивење са ушицама, игле за пробадање и шило. Били су грнчари па су Јправили земљано посуђе, поклопцз, вазе, па је нађен и један судић за мириое. Неке су судове обојили црвеним шарама; нађене су стс.тујице од печене земље, а једна пргставља мајку са дететом. Наките су имали од пужића и финих шкољака. Били су рудари, јер су радили у праисториским рудницима под Авалом у Шупљој Стени, одакле су добијали цинобарит. Овај пак рад морали су, према мишљењу г. Васића, радити прво страни рудари који су били из рударских крајева, где је рударство било веома развијено, пошто прерада цинобарита захтева нарочито знање и особени поступак. А то су били рудари из Егеја са Крита и Мале Азије, на шта упућују нађени остаци у праистори,'ској Винчи. Каква је могла бити веза између Винче на Дунаву код Београда и тих далеких крајева? То је веза била најприроднија Дунавом као врховним саобраћајним правцем. Егејска култура развијена на 3.000 године пре Христа когла је само воденим путем бити у најлакшој вези са Винчом, што је потпуно и логично и оправдано, јер је и данас водени пут и најјевтинији и најважнији, и чини огромне ко-

ристи саобраћају. Овакво мишљење г. Васића потпуно се подудара са мишљењем проф. Моргана у напред поменутоме делу. Када је ћилибар пронађен на обалама Балтијскога мора, овај се је директно преко Београда па даље Дунавом преносио у Јужну Русију и на обале Егејскога Мора, па дакле и на острво Крит и на обале Мале Азије. Тако је Београд у праисторији био важна привредна и трговачка веза између Балтичког мора, југа Европе, југа Русије и егејских обала. На карти проф. Моргана јасно се види тачно израђена та веза, чиме се потврђује у целини напред поменуто мишљење г. Васића о вези Вииче на Дунаву код Београда са егејском културом. После 1.100 г. настаје доба гвожђа, у два дела: од 800—300 пре Христа, и од 300 до појаЕе Христа. Доба пре Келта јесте доба Лигураца и Илираца, чији је живот био |на Балканском Полуострву, а у крајевима које, у већем делу, заузима наш Народ. Примзћено [је да и у гвозденоме добу становници у Београду и околини још употреољавају камено оруђе, направљено од кремена. Од драгоценога метала они су носили наките, огрлице, минђуше, и неки украс пребачен преко рамена. Винчани су своје мртве спаљивали и тада су приређивали богате даће. Код жена су примећене, према ископинама, неке токе на сксама; носиле су дугачке сукње и прегаче. Како су се нссили људи, то није познато, јер се из ископина то не види. Насеља из гвозденогз доба у околини Београда била су два: једно је било| у Еишњици, а јдруго у Макишу испод данашњега села Жаркова. Културни живот био је настављен из бронзаногаЈ и у гвоздено доба. III БРОНЗАНО И ГВОЗДЕНО ДОБА Доба бронзе обухвата Лигуре, Илире и Келте. Лигури су пре свега Аријевци. У ово доба они се простиру од северних обала океана где се вади ћилибар, па све до Шпаксхе обале Атлантика обухватајући Италију са Сицилијом. Илири, са проналаском гвожђа, постадоше познати и надмоћнији, јер су пссгали господари рудника гвожђа у Европи. Ти руд ници били су у данашшој Словеначкој, а у великом делу у нашој држави, поред Крањске, Корушке и Штејерске. Гвожђе је дакле долазило из Норикума, од чега се је правило оружје онда чувено на гласу. Тако су радљивост, богатство и ратничка сила прешле са обала океана на обалу Јадранског мора. Кроз Балкан и Тракију, а без икакве сумње прзко Београда, као ондашњега центра праисторијске културе, ако смемо тако да сз изразимо, народи су били доведени у додир са Грчком и Малом Азијом. Илирска цивилизација гвожђа уведе у Европу бар један део Омирове епопеје. Тако су у V веку пре Христа пронађени у Шампањи и у Баварској ратличка кола онаква иста као и у доба Ахила и Хектора, која су била у равници реке Илијона