Opštinske novine

846

Београдске општинске новине

наш свет воли да чита, воли добру књигу, само му треба омогућити да до ње дође. Али рад Градске библиотеке није само културни већ и чисто социјални. Јер није свеједно учити и спремати се за жизот у некој бедној и хладној собици, где се човеку црне мисли саме собом намећу и терају га у очај, или радити у топлим, светлим и удобним просторијама. Градска библиотека приређује сваке године изложбу новонабављених или добивених књига, да €(и приказала на најпрегледнији начин сво,'им старим члановима нове тековине на пољу науке и балетристике, да их на тај начин упозори на дела из појединих научних области, која су им била непозната, да чује затим њихозе евентуалне жеље за појединим кљигама, и најзад, да грађанима, који нису имали прилике да дођу у Библиотеку или чују за њен рад, укаже где ће. у свако доба да(на, доћи до књиге која их интересује. Уосталом, овакве изложбе нису нешто ново, оне су у пракси и код других културних народа. Тако се ради свуда у културном свету у циљу пропаганде добре књиге. И ефекат никад не изостане, Сваке године после изложбе Библиотека добије велики брсј нових читалаца, тако да се већ поставља проблем проширења просторија. Градски музеј, који је саставни део Библиотеке, тежи да прикупља и сачува све оно што се односи на Београд, на његоз историсхи, социјални и културни развојида негује и шири љубав према прастоници, н јтрагичнијем и најпоноснијем нашем граду, који је пун историских и других интересантних објеката. Ради тога су у Музеју одржаване периодичне изложбе слика са мотивича искључиво из Београда. Тако смо имали, између осталих, изложбу старих слиха и планова Београда, које је Градском музеју поклонио покојни Ђорђе Взјфгрт. То је врло интересантна и драгоцена колекција, у којој сзака слика, сваки план говори о сјајној и трагичној прошлости Београда. Пошто је циљ Музеја, као што сам већ рекао, да шири љубав према Београду и буди интересован>е за н>ега. то је Културни одбор, кад се академски сликар г. Балаж обратио молбом да, у окв«ру изложбе кљига, т.риредио своју излужбу „Београд у слици", рг.-.о прихвтио његову молбу, и зато данас отварамо две изложбе: једну изложбу у речи, другу у слици. Још док је био на академским студијама у Прагу г-на Балажа је интересовао град као неко живо биће, његова динамика, контрасти који се налазе у њему и трудио се да их сзојои кичицом ухвати и прикаже онима који немају спосоаносш и смисла да уоче њихову интересантност и лепоту. Г. Балаж је ту своју наклоност и љубав за ту врсту рада прзнго и на Београд, што ћете најбоље видети на његовим платнима које вам најтоплије препоручујем. Са онога места хоћу још да упутим топлу захвалност свима онима који су допрингли да Библиотека и Музеј постану оно што су данас, то јест једна модерна културна установа. Прво морам поменути г-на д-р Милослава Стојадиновића, бившег потпретседнига и једног од сснивача ове установе. Не мању захвалност дугујемо професору Университета и бив. претседниху општине г. Милану Нешићу, а особиту и дубоху благсодарност упућујем

г. Влади Илићу, данашњем Претседнику општине, који је, од свог доласка па до данас, показивао велико интересовање за ову устанозу и одобравао све пргдлоге и одлуке које су ишле за тим да се Библиотека и музеј унапреде. Захваљујем и свима онима који су у кшигама помогли ову нашу установу. Нарочито смо захвални Париској општини, која нам је пре две године поклонила велики број књига, које се односе на најновију француску књижевност, а приликом ове изложбе Француска влада указала је вешку пажњу овој Установи, поклонивши јој преко 200 дела из свих области науке и књижевности. Исто тако захваљујем и господи колегама из Културног одбора на њиховом свесрдном и оданом раду за добро ове Установе, и најзад, моја искрена захвалност и признање Управи Библиотеке и музеја као и њиховом чиновништзу на стручном и вредном вођењу ове установе. Након завршене поздравне и уводне речи, Претседник г. Костић одржао је своје интересантно предаванзс „Дорћол некад и сад", у ком се, дотичући се главних историјских момената београдске прошлости;, нарочито зауставио на опису Дорћола као једног ојд најинтересантнијих делова не само старог већ и новог Београда. Пошто је г. Претседник уз срдачан аплауз свих присутних гостију завршио своје предавање, дала је кратки преглед старије и новије литературе о Београду г-ђа д-р Марија Илић-Агапов. Након тога изведен је концертни део у ком су учествовали наши истакнути позоришни и концертни уметници: чланица народног позоришта наша истакнута уметница г-ца Милица Бо шшаковић;: чланице балета Народног позоришта талентоване уметнице г-це Марина Шуминска и Рада Стефановић; први концерт-мајстор наше Опере г. Ње мечек; наше познате концертне певачице г-ђа Нзура Бошковић Јовановић и г-ђа Јозефа Старковска и кон цертни певач г. Боривоје Анић. Сви су уметници награђени срдачним и дуготрајним аплаузом. Академији су, поред француског посланика г. Брижера, присуствовали г.г. изасланици Чехословачког и Италијанског посланства, Врховни рабин г. Алкалај, потпретседник Сената г. Светозар Томић са Госпођом. помоћник Министра просвете г. Ковачевић, Претседник Државног савета г. д-р Сагадин, члан Главне контроле г. д-р Конрад Шмит, директор Београдског Сајма инж. г. Мил. Васиљевић, бив. претседник града Београда г. Главинић са Госпођом; генерал . Бошковић, професор Университета др. Аранђеловић. потпретседница Кола Српских сестара г-ђа Продановић. Од г.г. већника Општине града Београда Академији су присуствовали г.г.: професор Бранко Поповић, геш-рал Живан Ранковић, помоћник министр? д-р Душан Калановић, бив. претседник Земуна г. д-р Пера Мар ковић, Љ. Максимовић, Стефановић. Са нарочитим задовољством констатујемо да су на овој Академији присуствовале и бугарске сликарке, које су баш тих дана приредиле своју репрезентативну изложбу у павиљону „Цвијете Зузорић". Укупно је на овој Академији присуствовало преко 350 гостију. Након завршеног програма многи су се задржали прегледајући Изложбе. Изражавајући своје допадање, подједнако су се заустављали и поред изложених књига, као и поред слика г. Балажа.