Opštinske novine

Кроз старију и новију литературу о Београду

799

ванредном видовитошћу улази у ове ново настале прилике Београда на прелому. То је путописац Немац Ото Дубислав Пирх, који је 1829 годике иропутовао целу Србију и о том путу издао дело под насловом ,,Ке18е ш 8егБ1еп т 8ра1сћегБз1 1829". Опису Београда и тадаиљег његовог живота поклоњена је у делу веома велика пажња. Све симпатије младог писца, јасно се разабире, биле су на страни овог новог српског Београда, који се тако моћно разликовао од његовог фаталистичког оријенталног дела. Бомбардовање Београда 1862, које је и до данас остало у живој традицији у многим старим београдским породицама, изазвало је нов велики интерес за Београд не само у дипломацији, већ је наишло и на реперкусије и у литератури о Београду. Појављује се дело другог немачког путописца, одличног публицисте и доброг графичара Канитца, под насловом „бегћ1еп". Поглавље које је посвећено Београду не заостаје за оним што је написао Ото Д. Пирх, ни у вези с јасно израженим симпатијама, ни оштрином запажања,, Упоредо с овом двојицом страних писаца, све веће и важније место заузимају домаћи писци, подједнако они који су се родили или већином живели у Београду као и они који у њ долазе било на краће или на дуже време. Од првих главно место заузимају Милићевић и Сретен П. Л. Поповић. Нарочиту захвалност дугујемо Милићевићу за његову историјску номенклатуру Београда и описе појединих личности тог доба (као оног чувеног Тахир Ефендије, који је ишао на службу јашући на измученом Розинанту, док је за њим каскао слуга држећи руке на сапима његова коња, и сличних типова) у чијем се поступању у многом погледу одржава физиономија тадашњег много чудног и необично занимљивог старог Београда За овима нижу се други писци. Генерал Протић бави се војном историјом ЕеоГрада и даје низ сјајних студија од капиталног значаја нарочито за познавање старе Београдске тврђаве; крајем деветнаестог и почетком XX века појављују се радови тадашњег шефа нашег Пресбироа, г. Стефановића-Виловског, који је био на најбољем путу да Великој Легенди Београда да дефинитивну садржину и форму. И његове историјске студије, као и студије које се односе на наглу метаморфозу Београда у XIX веку (која се збивала пред његовим очима), решиле су многи тежак проблем и извеле на чисто многи споран факт поткрепљујући га историјским документима за којима је он неуморно и зналачки трагоа.

интимно проживљавање и доживљаји, већ исто тако и околина у којој је наш живот прОтицао. Волећи себе у прошлости, волимо и место где се та прошлост збивала.

* * *

Сећање на прошлост један је од основних елемената, категорички императив наше психике. Прошлост сачињавају не само наше

Стефановић-Виловски Ко дође у Београд, мора да му се покори. Он има у себи и ширину видика, и неујћог оедиву природну лепоту. Из његове се земљ^ осећа снага, која га носи остварењу великих снова. Онај ко је све то од детињства Јледао, Ко то носи у крви, у породичним традицијама и осећајима, тај је поготово везан за овај град. Све се ово најбоље испољава И у оним записима који су објављени о Београду, а из којих осећамо у коликој су мери поједини писци у Београд заљубљени; желе да отму од заборава све оно што их је импресионирало, што је вредно да се сачува уткано у Ееоградску Легенду. Анонимни писац двеју књига које су изашле под називом „Записи старог Београђанина" (Христић) забележио је много драгоцених података, који нам не само оживљавају спољашни изглед Београда XIX века, већ нас уносе у извесној мери и у темпо и ритам његова живота, дају увид у структуру његова тадашњег друштва, што је од особитог значаја. У ову врсту литературе спада и драгоцено дело нашег истакнутог позоршиног писца Бранислава Нугиића „Из полупрошлости БеоГрада". Количина података у први мах доводи читаоца у забуну, али када се преброде прве тешкоће, књига постаје све привлачнија. Она