Opštinske novine

Беог радске општинске новине

Прва Хемиска лаборагорија београдске Општине била је смештена у четири собе и то: 1) Опште одељење, 2) Одељење за ваге и калориметар, 3) Одељење за микроскопију и бактериолошка испитивања животних намирница и 4) Помоћно Одељење за гасни апарат, дестилацију воде и пралиште. Сама зграда у којој је била смештена Лабораторија била је приземна и имала је велике светле прозоре. У истој је згради раније била смештена основна школа. У тој се је Лараторији радило све до светског рата на испитивању животних намирница као и на сваковрсним техничким анализама за потребе свих Општинских установа. Мада са много труда и љубави створена, прва Општинска хемијска лабораторија била је краткога века. Наиме, прве аустриске гранате 1914 године погодиле су је и Општина је остала опет без своје Лабораторије. Неуморни д-р Зега поново прелази у Државну хемиску лабораторију где наставља рад за Општину. Под аустро-угарском окупацијом земље ради такође у Државној хемиској лабораторији као управник и испитује животне намирнице и воду за Београд. По завршетку светског рада остаје још једно време у Државној лабораторији, а затим 1921 године прелази у Хемиску лабораторију Царинарнице на Сави, где опет Цради за Општину. 1925 године добија указ за шефа Хемиске лабораторије при Царинарници на Сави, са кога положаја одлази у пензију. Поред многобројних заслуга и научних радова д-р Зега је обратио велику пажњу на испитивање каквоће београдске пијаће воде. Када је 1892 године прорадио Макишки водовод, вршио је свакодневна хемиско-бактериолошка испитивања пијаће воде из бунара и јавних чесама. — Заслугом д-ра Зеге основан је и први течај санитетско-полициских контролора при Општини београдској. При крају 1926 и почетком 1927 године Београдска Општина изнова оснива своју Лабораторију, која је инсталирана у просторијама сутерена Техничке дирекције (Управе водовода) у улици Браће Југовића бр. 1. где се и данас налази. Д-р Александра Зегу је на положају управника Општинске хемиске лабораторије као вршилац дужности наследио г. инж. Милојко Пауновић који је на томе положају био све до децембра 1927 године. Г. Пауновић је обратио велику пажњу уређају ново-основане лабораторије и набавци материјала. Исто тако је повећао обим рада Општинске Хемиске лабораторије. Јуна месеца 1928 године постављен је за шефа Општинске хемиске лабораторије инжињер г. Станоје Станојевић, који је углавном завршио посао око инсталација Лабораторије и набавио је велики део скупоцених апарата на рачун репарације. 1931 године умро је г. Станојевић после дуге и тешке болести. Г-да инж. Иванка Николајевић вршила је дужност шефа Хемиске лабораторије пре доласка г. Станојевића, за време његовог боловања у више махова као и после његове смрти (укупно 18 месеци). Испитивање већине техничких анализа за Општину у то доба вршиле су друге државне хемиске лабораторије, мада је Београдска општина имала своју лабораторијуГ-ца Николајевић је са тешком муком увела облигатно испитивање свег техничког материјала (које Општина набавља за потребе својих установа) као и облигатну наплату такса за хемиске анализе. Испитивање угљева

које је пре тога вршио Хемиско-технички завод Университета у Београду и Хемиска лабораторија Министарства шума и рудника, прешло је у надлежност Општинске хемиске лабораторије, која је тиме постала једино компетентна за сва испитивања техничког материјала које набавља и троши београдска Општина. Увођењем облигатне наплате такса створен је приход од 20.000 до 30.000.— динара месечно. Почетком јуна месеца 1931 године постављен је за шефа Општинске хемиске лабораторије г. д-р Момчило Ст. Мокрањац, хемичар Државне хемиске лабобораторије. Повећаном потребом контроле јавне исхране, а специјално контроле млека г. Мокрањац је нарочито пажњу обратио систематском испитивању млека и млечних производа уводећи при томе најновије методе рада око испитивања млека. Г. Мокрањац и г-ца Емилија Лукић, хемичар, поред редовног посла извршили су око 1600 анализа шталских проба млека из Београда и околине, испитујући поред осталог млеко на криоскопске податке и млечни шећер. Исто тако г. Мокрањац је обратио велику пажњу и на стручну литературу — снабдевајући лабораторију са најнужнијим стручним књигама и часописима. За време док је д-р Мокрањац био на челу Хемиске лабораторије набављен је један већи део нових апарата и извршена је оправка извесног броја старих. За период времена од 1930 до 1935 године Хемиска лабораторија је у сарадњи са надлежним органима често организовала потере за фалсификаторима животних намирница и шверцера сахарина. Те потере су пред крај 1935 године, а нарочито 1936 године достигле своју кулминацију благодарећи планској организацији и упутствима од стране Отсека јавне хигијене. Ове су потере готово у свим случајевима уродиле плодом тако да се последњих година јасно опажа нагло опадање фалсификата. Поменуте потере су изведене готово увек уз асистенцију полицијских власти. Децембра 1935 године д-р Мокрањац напушта општинску службу и прелази у Народну банку за шефа Одељења за испитивање племенитих метала. И после одласка д-ра Мокрањца у главном је продужен исти систем рада, но са извесним изменама с обзиром на повећани број стручног и помоћног особља као и на повећани обим рада. Из ниже наведених цифара види се развој Општиске хемиске лабораторије за последњих четрнаест година према броју извршених анализа: Године 1924 извршено је 404 разних анализа

1925

•

372

1926

274

1927

1169

1928

2044

„

1929

2676

1930

4042

1931

4130

1932

3616

1933

2932

1934

Г)

4008

1935

4569

1936

4889

1937

6885

„

Општинска Хемиска лабораторија као претежно хигијенско-социјална установа највећим делом се посветила испитивању животних намирница (контроли јавне исхране), а поред тога врши и испитивање свих производа које набавља Београдска општина за потребе