Opštinske novine

Културна хроника

119

великим иоштовањем. Романсп од Георгијева и Вллс роматик од Владигерова пропраћени су дугим и бурним аплаузом. Много се аплаудирало и госпођици Шуминској и гђи Јанош, које су с великим успехом извеле своје балетске тачке. Г. Димитрије Конради, велики пријатељ Градске библиотеке и музеја, као и увек, пратио је с пуно разумевања и љубави. И онда кад је цео програм био готов, и млађи и старији гости остали су у очекивању као да би желели да се пријатно вече, које нам је свима показало колико сви словенски народи уносе душе и срца у целокупно своје стварање, и даље настави... Д-р. М. И. А. Књижевни прикази: МИЛАН М. РАЈАКОВИЋ: „СМЕДЕРЕВО" Недавно је изашла из штампе у Београду књига г. Милана М. Рајаковића, индустријалца и народ. посланика, под горњим насловом (цена 5.— дин.). Писац је занимљиво и лако изложио важније проблеме града Смедерева, које би требало решити у интересу привредног, социјалног и културног напретка Смедзрева и његове околине. Доказао је да је унапређење Смедерева општи интерес, јер је то историјско место, — привлачно и приступачно за туристе, са лепим природним положајем, на домаку престонице, — значајно за привредни и туристички живот наше земље.

Божиновић је завршио своЈе предавање речима да га је код овог предавања рукозодила на првом месту жеља да и овим путем допринесе зближењу бугарског и нашег народа и да на овом примеру покаже велики значај што га за развој дечје књижевности има удружење писаца и иницијативу издавача. Подвлачећи још једном с наше стране способност предавача да у кратком и концизном приказу, с ванредно згодно одабраним примерима, истакне све оно што је најглавније, морамо зажалити да писац није имао временске могућности да каже и све оно остало што је имао уму, али смо му и на овоме захвални.

* Уметнички део програма у целости и свака тачка понаособ наишли су на одушевљени пријем. Особито су велико одушевљење изазвали бугарски студенти и г-ђица Шуминска, који су се појавили у бугарском народном оделу. Многи су први пут овом приликом видели и стари народни бугарски инструменат „кавал", нешто слично флаути, на ком се изводе тако тужне и срцу добро познате словенске мелодије. Госпођица Бошњаковић, певајући бугарске народне песме ,дала нам је могућности да кроз њену заиста ванредно уметничку интерпретацију осетимо сву њихову лепоту. Исто тако и госпођица Исајева, која је изазвала нарочито допадање трећом песмом. Концертмајстор г. Њемечек дочекан је срдачним одушевљењем и

А. Г. Балаж: Земун