Opštinske novine

Комунална хроника

213

и здравствених установа у висини близу 14,000.000 дин. Ова обнова социјално здравствене службе обе\ежена је хармоничним радом и превентивне и куративне медицине. Прзо су концентрисане специјалистичке амбуланте, из влажних и мрачних просторија, кзје би могле да послуже као школски пример нехигијенских објеката, у модерну градску поликлинику, у Крунској улици, која је купљена 1935 год. и сарремено адаптирана социјалној-здразстзеној служби, те је тако у једној кући постигнут жељени ефект. Укупан број указаних леакрских помоћи, на свимз одељешима, износио је 1933 год. 120.000 случајева, а да се тај број у 1936 год. попне на 164.000. И тако процеитуално изражено пораст пословаља у 1936 год., у новој и модерној градској клиници, попео се за 35°/о, а тај пораст има за реперкусију смањену општу смртност, изражено у цифрама на 1000 становника 12,65, 1933 год. да се 1936 год. спусти на 10,62. Наравно да ово смашење смртности није последица само рада ошитинског санитета већ и других самоуправних и држазних настојаља. У том циљу да наведем и отзараље I Градске болнице, задужбине великог добротвора Николе Спасића, која је својим стручним радом такође стекла врло лепо име. У овом трогодишњем периоду отзорено је и Градско породилиште, као одељење градске болнице, које потпуно задовољава потребу београдског грађанства и у погледу хигијене и у погледу стручнога лекарског рада, да га смело можемо убрајати у један потпуно успели комунални подухват. Овде морамо навести и Антитуберкулозни диспансер, који је смештен у једну лепу хигијенску зграду, која је потпуно адаптирана у сврху широке ефикасне антитуберкулозне акције ,тако да он данас претставља будну и свесну научну стражу у тој тешкој борби. Овој антитуберкулозној акцнји, као и осталим санитарним хигијенским мерама, марталитет од туберкулозе у Београду опада. Тако 1929 год. умрло је од туберкулозе 811 Београђана, да се у 1936 год. број жртава од туберкулозе смањи на 686, за Београд и Земун заједно; само не треба заборазити да се је пораст становништва у Београду од 1923 год. до 1936 г. попео готово за 100.000. Поред ове куративне здравствене службе, такође је велика пажља обраћена рационзлној организацији на пољу јавне хигијене, презентивне мзди^чнв и епидемиолошке службе. Прешло се је на санацију нездравих терена, на рушење станбених изби, тих гнезда болести и заразе и нечистоће града, на модерну изградљу улица и канализзци,"а, на појачаље оскудног унутрашљег београдског зеленила, на проширење водовода, на контролу свих врста животних намирница и на борбу противу заразних болести. Да споменем само узгред дезинфекциони завод, један данас редак прииер у Европи, и по техничком савршенству апарата, и по капацитету, који врши мирно своју озбиљну службу у борби противу епидемија. При томе заводу почетком 1936 год. отворена је станица за сузбијање скабијаса-шуге, а колико је ова установа била неопходно потребна, дозољно је за њено оправдање чињеница, да је за 8 месеци лечено близу 6000 особа. Све ово што сам укратко навео, учинило је да се је поверење у општински санитет знатно повећало,

и тиме је његов углед у велико порастао. Тврђење које се поткрепљује све већим бројем оних који се општииском санитету обраћају за лекарску помоћ, као и не побитном чињеницом да у последље време у Београду немамо неких епидемија.

Градска поликлиника за кожне и венеричне болести.

Поликлиника за кожне и венеричне болести, која се данас свечано отвара, да већ сутра прими, управо настави још у енергичнијем темпу и на ширем фронту борбу противу венеричних болести, спада такође у један успео подухват данашње комуналне политике, Ова зграда јесте наше оригинално дело, и по идејним смерницама рада који јој се повераза, и по пројекту који је дао и израдио општински архитекта г. Поповић Ми^сајло, а и по унутрашњем тоалетном уређају ове лепе куће, која преставља редак пример комуналне делатности и за много веће и старије европске градове, а прва је инстанција озе врсте у нашој отаџбини. Грађена је у сопственој режији, по интенцијама санитетског одбора и уз сарадњу општинских лекара кожно-венеричне амбуланте, који су руковођени познатом штедњом претседника Београдске општине г. Владе Илића, да се намењени новац што рационалније искористи, а да се постигне што бољи резултат, и у погледу потребних просторија и у погледу савременог медицинског идејнога рада. Из распореда просторија поликлинике видећете са колико се финесе настојавало да зграда буде идеји антивенеричног лечења адаптирана, акомодирана последњим савременим медициниским схваћањима ове тешке социјално медицинске борбе. То је један хигијенски лукративан и примамљиз објекат. Њена физиономија, уређај, улива дубоко поверење онима који од ње траже лекарске помоћи. А да ће се битисање ове поликлинике благотворно осетити у свима слојевима београдског живља, не треба сумњати, тим пре, кад је и до данас акција на лечењу и сузбијању венеричних болести показивала завидне резултате, иако су њени радни центри били смештени по мрачним избама, сељакањем из једнога краја Београда у други. Борба противу венеричних болести започела је 1928 год., са врло скромним радом. Примера ради хоћу драстично да подвучем диференцију посета између 1928 и 1936 год. Број посета у венеричној амбуланти 1928 год. износио је 30 месечно, а данас тај број се пење на 4000 случајева месечно. Ова ци-