Opštinske novine
Зоолошки вртови у Нвма чкој
263
* У центру вароши, на месту где је недавно изгорео Винтерпалас подигнут је један пов сквер. То је сасвим модерно вртарско решење које се састоји само из травњака, стаза и великог дрвећа. Других украсних елемената уопште и нема; и баш услед те своје једноставности и упрошћености делује пријатно. * Познати су тзв. ен.глескт1 паркови у Минхену. Они су заиста у енглеском стилу са великим воденим и травним површинама поред Изере. У ствари то је зелени појас којим се може проћи са једног краја вароши на други, а да се при том улице и не виде. У овом парку постоји и једна старија рестаурација, која је решена класично. V** Код осталих варошких насеља нема никакве нарочите одлике осим што су добро, у односу на насеље, распоређене и чине један савршен систем са урбанистичке тачке гледишта, т.ј. зелене површине су добро подељене на све делове вароши јер се оне као резервоари свежег ваздуха и одморишта третирају као нешто насушно, нешто што је потребно свима равномерно поделити. * Нимфенбург, раније дворац односно летња резиденција баварских краљева, данас служи као ближе варошко излетиште. Парк-шума заузима око 1000 хектара. Огромне водене површине обилују лабудовима и другим пловним птицама. Сам парк је у стилу — модернизовани Л'нотр —, а грађен је у доба реализма, тј. 180 година доцније. Стазе су тако изграђене да се уопште не примећују, те тако не нарушавају величанственост природе. То је у ствари особеност код овог објекта. * Минхенска ботаничка башта у Нимфенбургу позната је широм света. У њој је биљно царство савршено заступљено, а нарочито треба истаћи Елдорадо четинара и дивну колекцију орхидеја. То је једна од најлепших башта не само у Немачкој већ и у целој Европи. Мене је специјално занимао њен рентабилитет и, зачудо, иако је ово установа која првенствено служи научним циљевима, њена се режија покрива од прихода и незнатних субвенција. Поставља се питање да ли би било опортуно изградити једну такву установу у Београду и то заједничким настојањима Општине и Универзитета. Када се овом проблему надовеже питање евакуације садашње универзитетске ботаничке баште, којој апсолутно није више "место где је, онда би одговор био свакако позитиван. "Треба истаћи да ру инвестиције при изградњи објеката ове врсте доста велике, зато
су трошкови око одржавања релативно мали. Тиме се и објашњава њихова, ако не рентабилност, оно евентуално апсолутно покриће издатака. Минхенско сајмшите, или како се код њих зове „Просторије за изложбе", уређено је заједно са једним парком за фестивале на једном брегу. Између брега и вароши је једна велика пољана која служи за вашариште. Павиљони за изложбене сврхе су нешто солидније грађени него на београдском сајмишту, само је код нас бољи распоред. Иначе и овде су објекти у зеленилу. Рестаурација је огромних димензија и служи нарочито за музичке приредбе. Овде се лети, често, и кермеси приређују. Источно гробље (у шуми). Нарочиту интересантност са урбанистичке тачке гледишта претстављају најновија решења варошких гробља по Немачкој. За разлику од јужњачких овде у обради доминира вртарски елеменат, док код италијанских на пр. камени споменици, скулптуре, са врло мало или скоро без зеленила. Немци иду чак и даље, те у последње време пласирају гробља директно у шуми, што не иде ни мало на уштрб густине саме шуме. Гробови се полажу између одраслих стабала. док се на пропланцима и празнинама постављају гробнице са већим ! споменицима. То су у ствари најлепше уређени паркови у Немачкој и становништво их врло радо искоришћује као шеталишта. Таква гробља изискују нешто веће површине али су зато од користи и живима, јер су шуме резервоари чистог ваздуха. Минхен има таква четири велика гробља, која улаз^ у заштитни. зелени појассграда. Тако је тим варошким површинама намењена двојака функција. Сасвим је исправно гледиште да се култ према мртвима не састоји у томе што ће се лодићи једанпут за свагда један скупоцени споменик, већ у трме, што ће се неговањем зеленила и цвећа на 1;робовима та пажња стално одржавати. И етички овакво третирање је много исправније. Овај немачки систем дао би се и код нас корисно и са успехом применити са извесном модификацијом у раепореду гробова и гробница који би одговарао нашим верским прописима, као на пр. црквеном захтеву да гробови буду окренути увек према истоку. Затим сам разгледао КенШсплац, реконструисан од Хитлеревог режима, технички музеј, пошумљавање околине, један квартовски спортски парк и дечије игралиште, излетничко место Тагерн-зее и насаде на уатостради Минхен—Салцбург. На аутострадама, као што је све подвргнуто што већој безбедности, угодности и пре-