Opštinske novine

264

Београдске општинске новине

гледности саобраћаја, тако и биљни материјал је првенствено мобилисан у ту сврху, па тек у другом реду служи улепшавању. Кратак боравак у Нирнбергу искористио сам ради прегледа старог нирнбешког града, споменика, споменплоча и других историских места као и проучавања њиховог конзервирања. Затим сам посетио зоолошки врт који је пред исељењем, јер је његов простор потребан за велике нирнбершке стадионе. За ово пресељавање, односно за изградњу новог на 52 хектара, резервисано је свега РМ. 4,000.000,Садашњи врт је полуопштинско а полуакционарско предузеће. Заузима 25 хектара, али са великим воденим површинама. Парк је доста добро уређен. Склоништа су застарела, а врт даје утисак празнине, јер за оволико велику површину има мало животиња. У том погледу много изостаје иза минхенског. Добро вртарско уређење донекле надокнађује остале недостатке. Нирбершки спортски центар. — Најзад искористио сам ово путовање да прегледам и чувене нирбершке стадионе, који су једним делом изграђени, а другим у изградњи. Националсоциалистичка партија хтела је да подигне споменик своме покрету и да видно обележи нову еру у немачком животу. Као место изабрала је стару варош Нирнберг, а као мотив стадионе који треба да служе за физичко васпитање народа. У ствари, те стадионе подиже немачка држава ,што је идентично са партијом. Стадиони служе за манифестације и^ области телесне културе, а исто тако и за партиске конгресе. Националсоциалисти нашли су за опортуно да то једно са другим споје. Оно што се ту изграђује, по величини и према нашим појмовима, граничи се већ са утопијом. Објекти на Олимпијади у Ђерлину су минијатурни према овим објектима. Веђ поодавно је готов један стадион за осамдесет хиљада лица за партиске конгресе; од њега води у супротном правцу од град& једна велика улица, која је у изградњи, а која је дуга два километра а широка 80 метара. Она иде по насипу кроз језера и шуме и треба да послужи за параде и дефиле-. Са обе њене стране, а по целој дужини, подигнута су по три степеника за публику. На супротном крају ове парадне цесте изграђује се велики стадион (највећи на свету) тзв. Марсфелд за војне потребе, а за три стотине хиљада лица; од тог Марсовог поља, а по осовини поменуте улице, продужује се перспектива чак до старог нирнбершког града. Са десне стране, отприлике у средини ове улице, у изградњи је државни олимписки стадион за шесдесет хиљада гледалаца. Од њега, а попречно на осовину поменуте улице, отворена је перспектива кроз шуму на велики и већ изграђени стадион за 120 хиљада лица, тзв. Цепелинсфелд. Овај стадион је на конкурсу у Америци добио I награду, а рађен је по пројекту д-р Хинцла, директора нирнбершких паркова, као што је

рађена и целокупна диспозиција за све ове објекте по његовој замисли. У ствари сви ови објекти налазе се у парк-шуми, која се директно граничи са градом. Поред поменутих великих објеката у овом спортском центру постоје и разни мањи, који сви треба да служе физичкој култури, здрављу и хигијени. Тако су ту безброј тениских поља, велики базени за купање, један мањи стадион за футбал и друге спортове за 45 хиљада гледалаца, затим потребни уређаји за разне дисциплине воденог спорта итд. Али као круна целокупној овој изградњи је један велики стадион под кровом који треба да прими до 100 хиљада лица. Он треба да послужи приликом годишњих манифестација, а у случају невремена за скупове под к;ровом. Ова монстр-грађевина, за чије су се темеље две године само побијали бетонски шипови, треба да буде завршена 1941 године. Она је висока 60 мет., а ради се у стилу модерног колосеума, наравно све у природном камену. Из свега овога се види колику пажњу данашња Немачка посвећује телесном васпитању. Оно у ствари преставља допуну војничког васпитања и народне одбране. Данас је оно по немачким градовима комунално старање од првостепене важност и градови се у том погледу утркују који ће више постићи на пољу изградње ове врсте. Спортски центар или парк је постао у неку руку синоним градске културе и репрезентације. То је социјални проблем нашег доба. Ако желимо и ми следити савременост и код нас се поставља питање изградње спортског парка. Ада Циганлија може идеално послужити за то. Нзена асанација је и иначе у пројекту због зимовника и претстојећих радова у вези са железничким чвором, а њена површина од 300 хектара, близина према насељу, изолованосг водом као острва дозвољава и један шири програм. Наиме, ово острво би се дало претворити у „Народни забавни парк за духовну и телесну културу". По тој замисли горња половина острва би се искористила за чисто спортске сврхе и то за све врсте спортских дисциплина: јахање, стрељачки спорт, ногомет, хазена, тенис, бициклизам, лака атлетика у свима својим дисциплинама, делимично и зимски спорт као сличугање, санкање, а водена површина дала би се искористити за спорт на води, пливање, веслање., једриличарство, ватер-поло, итд. (Изградњом зимовника добила би се идеална веслачка стаза.) Реализација свега овога дала би се извести далеко пре рока за међународну олимпи]аду у Београду 1948 године, о којој се сад толико говори у дневној штампи. Други, доњи део острва искористио би се за ресторане, хотеле, клубове, концертне и позоришне дворане, читаонице, дансинге и разне културне и лукративне приредбе. Инж■ Александар Крстић