Opštinske novine
Вредност имања у Београду
267
метних вредности, односно куповне вредности, јер зајмодавац је у сваком случају осигураи 1/2 давања хипотекарног зајма. Само се по себи разуме да се хипотекарна вредност једног имања рачуна на основу чистог прихода тога објекта. Хипотекарна вредност земљишта без зграда цениће се' према прометним вредностима за тај крај, само са мањим хипотекарним коефицијентима. У свакоме случају једна банка или лице које даје хипотекарне зајмове на некретнине, одредиће свој хипотекарни коефицијенат који не може бити већи од 25% стварне прометне вредности. Коефицијенат ће се смањивати или повећати према рентабилитету некретнине или гаранције да ово имање не може ни у ком случају бити равно по својој прометној вредности са хипотеком на ово имање. Коефицијенат хипотекарне вредности има да иде мин. од 20°/о до макс. 50°/о прометне вредности. Пример хипотекарне вредности: а) Земљиште: Једно земљиште (без зграда) налази се у зони где је просечна промегна вредност имања 400 дин. по м 2 . Земљиште је велико 650 м.> са 14 м' лица. Пита се колико се на ово земљиште може дати хипотекарни зајам. Коефицијенат хипотекарни код ове банке утврђен је са 15%. Зајмовни коефицијенат биће 15% —(— 25°/ 0 од прометне вредности значи: 650 X 400 = Дин. 260.000 260.000 .40% = Дин. 104.000 б) За зграду: Зграда за издавање. Приземље и два спрата са подрумом. Имање се налази у близини центра. Под зградом се налази око 250 м 2 . Зидана је од тврдог материјала. Годишњи приход зграде је 64.000 дин. Пита се колики се може дати хипотекарни зајам на овај објекат, када се зна банковни коефицијенат хипотекарног зајма од 20% са каматом од 9%. Вредност зграде: 250 .4. 70 = Дин. 700.000 Хипбтекарна вредност: 700.000. 20 -ј - 30% од прометне вредиостн 700.000. 50% = Дин. 350.000 Из напред изложеног закључујемо следећу аксиому: Да је хипотекарна вредност она вредност коју хипотекарни завод или лице даје на ]едну некретнину обзиром на могућност правилне отплате и сигурности хипотекарног зајма према објекту.
ОДРЕЂИВАЊЕ ПРОМЕТНИХ ВРЕДНОСТИ ИМАЊА ЗА ПОТРЕБЕ ДРЖАВНИХ И ОПШТИНСКИХ ВЛАСТИ Потребна контрола прометних вредности имања у већини случајева тражи се приликом наплата преносних такса. Државна или општинска власт овом контролом жели да заштити правилну наплату таксе од оних непокретних имања која се продају или купују. Овде је дакле у питању контрола прометне вредности имања. Врло се често дешава да се имања купују или продају по много мањој цени но што је прометна вредност истог имања. Ови чисто приватни односи не могу да утичу на наплату државне или општинске таксе и зато се врши контрола ове прометне вредности. Како ће се доћи до једне стварне вредности која неће да оштети државне интересе у погледу наплате таксе, без обзира на куповну или продајнувредност, морају се узимати у обзир некоје важније околности. а) Прометну вредност земљишта треба поделити: 1) на нормално градилиште 2) дворишно или вртно земљиште, односно које није градилиште. Нормално градилиште је оно земљиште до 30 м' дубине са 12 м' фронта, рачунајући од регулационе линије. Дворишно земљиште је оно земљиште које лежи изван грађевинског објекта и оно је у ствари вртно земљиште и као такво се мора и узимати у обзир као јефтиније земљиште. Сасвим је погрешно када се цени једном ценом по 1 м 2 без обзира на површину и фронт. Пример: Једно земљиште је велико 540 м 2 са 12 м' лица. Дакле 45 дубина и 12 лице. Нормално градилиште рачунамо оно које има 12 м' фронта и 30 м' дубине. Према томе пита се колика је прометна вредност овог земљишта. Прометне вредности за тај крај или ту улицу утврђене су табеларним прегледом, које ћу изнети у засебном делу. Нека за овај случај буде 400 дин. по 1 м 2 . Према овоме за нормално градилиште од 12 X 30 = 360 X 400 = Дин. 144.000 У овоме случају имамо градилиште од 540 м 2 разлика је 540 — 360 м- = 180 м 2 . Ову површину помножићемо са вредношћу Уз градилишта. 400. !/з = 120 дин. 180 X 120 = Дин. 21.600 Према овоме вредност целог земљишта биће: нормално Дин. 144.000 остатак Дин. 21.600 165.600 што према овоме износи просечно по 1 м 2 340 дин.