Opštinske novine
6
Пред старим рукописима
273
могли отпочети. Зато је моја захвалнност председнику нашег града г. Влади Илићу, који је откуп ових писама одобрио, и колегама из Културног одбора велика и искрена. Ти рукописи биђе изложени у нашем Музеју тако да их и културни и књижевни историк, као и сваки студент, и ђак који тек улази у велико Ђурино стварање може видети и сваки на свој начин из њих за се црпсти корист. Богатство новог материјала који ова коресподенција садржи приказаће научнзм истраживаоцу нашег неумрлог песника, поиповедача и сликара у новој светлости његовог мучног жмвота, у ком су часови великог уметничког заноса и неколико драгоцених, истинских доказа пријатељства били песнику скоро једина и највећа радост; сваком другом, нарочито нашој омладини, ова ће коресподенција бити нзшто што ће је још дубље, још присније везати за личност овог нашег великог и свестраног талента, којн је у исто време био и један од највећих људи по дубини својих осећања и по неукаљаној честитости свог карактера. Дионисије Јакшић, отац Ђуре Јакшића Неколико имена која ћу вам навести биће довољни да се види сав значај ове преписке. Од укупно 128 писама колико има у овој колекцији, 11 су оригинална писма Ђурина која
је он писао: оцу, жени, пријатељима. Друга писма писали су Ђури његови пријатељи, већином наши најугледнији јавни радници и научници тога доба: Стојан Новаковић, Пера Тодоровић, Светислав Вуловић (први Ђурин биограф), Никола Капамаџија, Тодор Стефановић Виловски, Ђорђе Поповић-Даничар, затим Ђурина браћа и други рођаци, Уз овај део откупљене збирке ових драгоцених докумената који су непосредно везани за Ђуру, долази други део збирке, коју у главном сачињава преписка Ђурине удовице Тине с рођацима и пријатељима њеним и Ђуриним. Отац Ђурин узимао је живо учешће у судбини свог сина, код ког је рано запазио јасне знаке даровитости, која га је касније одвела до највиших висина уметничког и књижевног стварања, али је као и сваки родитељ ипак стрепео, бојао се, да Ђури узалуд не прође живот. Оптерећен великом породицом, он му, за време Ђурина студирања, није могао слати онолико колико је требало. Њихова међусобна преписка, нарочито писма Ђурина таква су да данас дирају до дубине душе. Са сваке ове пожутеле странице, из сваког реда видимо како се песникова душа савија, буни и мучи под страшним ударцем немаштине и крајње невоље, која је спутавала његове жеље, а његовом таленту није давала могућности да се развије онако како је то било могућно по самом вишем опредељању природе. Писма жени показују нам га у својој бескрајној нежности човека који у неколико кратких, сажетих реченица, с неколико речи открива сву дубину свог осећања, осећања срца које је стално било несреТшо. Трећа група писама могла би се назвати културном историјом оног времена. Она не говоре само о томе колико су већ Ђурини савременици Ђуру ценили, колико су се тражили, желели и очекивали његови књижевни радови, већ нам исто тако показују, кроз њихов однос према Ђури, у новој светлости и великог научника Стојана Новаковића, који је ваздан спреман да Ђури помогне и новцем, и саветом, и искреном и поштеном критиком; и Стефановића Виловског, који кад направи нехотичну грешку према Ђури, касније је повлачи, каје се, увек одајући велико поштовање Ђури и као генију и као човзку, и Ђорђа Поповића-Даничара, који му се чешће у невољи нађе, шаљући му хонораре за његове радове у часопису „Даници". Погреб Ђурин описао нам је на једнот страни својим изврсним стилом Ђурин пријатељ и први редактор његових сабраних дела професор Светислав Вуловић. После Ђурине смрти остала је његова удова и његова деца. Међу откупљеном кореспонденцијом, како ћете видети, налази се и један брзојав упућен из средине нашег београдског грађанства Ђуриној удови. Простим, али дубоко дирљивим ре-