Opštinske novine

274

Београдске општинске новине

чима изражен је овде бол за песником који се преселио у вечност. Једна Ђурина ћерка, Тијана, била је удата за бесмртног Војислава Илића. Да је судбина друге Ђурине деце била ванредно тешка, то нам говори онај преостали део ове кореспонденције, који се односи на доба после Ђурине смрти. Из других писама виде се материјалне невоље, којима је Ђурина породица била изложена после његове смрти, невоље које су долазиле са свих страна и које је његова жена у борби за своју децу морала подносити. Много би се могло говорити о овој преписци. Она говори и памети и срцу, она говори много и о томе какав треба бити и ка-

Антонело Пизано — Пизанела: „Леонело д' Есте, маркиз од Фераре" (Са изложбе „Италијански портрет кроз векове")

кав не би никад требало бити... Хтео бих још да поменем и поздравим госпођу Зорку јакшић, удову Ђуриног синовца, нашег одличног песника Милете Јакшића, која је ову кореспонденцију очувала док град Београд, у коме је Ђура толико година живи и заклогшо очи, није дошао у могућност да је откупи. Ми бисмо сви желели ,и хтели да нам драги Београд буде истинска и велика жижа. Чувајући успомену на наше велике људе, оне који су свој рад и своја дела за њ везали и тим узидали нов камен у његову кулу светиљу, ми ћемо то најбоље постићи. Милаи А■ Костић

Ерколе да Ферера: „Портрет непознате" (Са изложбе „Италијански портрет кроз векове")