Opštinske novine

284

Београдске општин ске новине

и једно његово писмо упућено оцу из Беча где каже да ће му, ако жели, увек слати по једну песмицу да се насмеје, али ником да је не покаже, а ако је и покаже ,да не ода ко ју је писао. У једном другом писму пише оцу да жели да се врати из Беча и да се нада да ће га отац из „ледених руку судбине примити у своју гостољубиву колебу, али не као блудног сина, већ као поштеног, младог, доброг уметника". Писма која је писао жени нешто су ведрија од осталих и пуна нежности према њој и деци. Дирљива је његова искреност којом признаје своју слабост према пићу и његова намера да се поправи. У писму од 23 јула 1866, из Сабанте, моли је да се са децом врати и уверава је да ће се поправити и оставити пиће. У истом писму јавља да је тражио ноданство

С-.и-Сг^л. Сл. СС. IV- 1А.>

& '(гги. СЈ2^ Уи-и$гиЛл^ Јо-т~сгил . '■ сл. - '72-^/НСЛл , 'Тсл»-и.^ ЈТги^м-в-Ул^ .' ОКлуЏ&л*^ у - <, (мП^иГГи џ^лСС^. Сс<1Л^ 1^, Пм> ,, ^ х^л^г^. / 72<з^л2^| ^ а /7 'Т ТлГЈЈ* ^ 1 V 4 ј/Г ^_с>- се^х^. с ^ <и /ГТг-^ ^ сСгб-а и~о~Цл^ус> СР^л^ ,Лл.+^Н*~ ,, &учх&~е.л^к Ч^. л ^в. Ср,, в. сл~ С. Џ ^1? ^ сАх: /(л }-0 сА^.-и^— V . .. Г: 1> К (ГТи С *-Ч .у! '.-и/;. е- 1 о 1. - • ^ Ј/Г^џ-с ! ! о 4^<у. -и. о^уу-сГђ-6 е-^О с^А. е,ЈЈгЗЈ>ч

С. »и-о-ЛЛч. 1 -- , 1\л^о-Ј\.л^ ГСг-сигГЛ. ^јг-Ј^-О-,^Л. ј^. Сиј ^ ј 1) Ј\у\*. Нз «-* •С-Г^ С. С. Л. С./1 ^п-л 1/2.^лл. ^

1г\Лл/\у\-^. о^. I Сј А. 1 а _Д^-л. 0^2 Јс* $- м ^~ А*-^ ^ и. Ј/С^

.9з2-~Ј^

Писмо Ђуре Јакшића својој жени Тини

и да је молио министра за премештај у град. У другом писму, које није цело и које је без датума и без ознаке места, пише да је био код министра који га је, преко очекивања, „љубезнејше примио". Нада се бољој будућности и опет је уверава да ће бити добар и моли је да му и она буде добра, као и да приволи оца да му опрости „стари грех". Последње писмо жени гшше већ из Београда као коректор Државне шгампарије, јер моли да му тамо пошаље неке ствари. Једно његово писмо, управо одломак, упућено је брату Милутину. У њему је пун црних мисли и предвиђања за будућност. Верује, каже у писму, да ће доћи и то „благословено време" да се и самој деци неће смети веровати, а деца, опет, своме оцу, „па како ће онда изгледати тај Кристов свет?" Последње писмо из ове групе, упућено имењаку, само је започето. У њему, на једном месту, цитира Петефиа, кога, каже, воли и наговештава да ће свог имењака позабавити и самим собом, „јер зашто је Бог дао перо, него да се њиме пише", али даље од овог увода, нема ништа. У другу групу писама ставили смо писма која су песнику писали његови рођаци: отац Дионисије Јакшић, парох у Српској Црњи; браћа: Макса и Венијамин, синовац Милета, такође песник, и таст Сима Николић ,учитељ. Задржаћемо се само на писмима његовог оца, који је, као што писма сведоче, био добар и нежан отац и брижан родитељ. У писму од 15 децембра 1851 пише му, док је Ђура био у Бечу, да има наду у његов вешт и трудољубиви таленат и да ће се само трудољубљем и благонарављу високо попети. Али, кад га једном много доцније, позива да дође у госте, пише: „Твој алат молераја остави код куће, јер нећу да м'е портрираш никако" Верујемо да је овако писао из свештеничке скромности, а не што није имао вере у синовљев „вешт и трудољубиви" талент. Писмом од 30 априла 1862 јавља да се Ђури родио син Милош, који је „красно, величко и здраво детенце, прави Србијанац". Од писама која су Ђури писали његови пријатељи и познаници, најинтересантнија су писма Стојана Новаковића, нашег познатог државника и историчара, и Ђорђа Поповића-Даничара. Писма Стојана Новаковића одају дубоко, искрено и несебично пријатељство, које је везивало ова два велика човека. Новаковић је то своје пријатељство указивао песнику и речју, саветом и делом, у свакој прилици. У писму од 20 јуна 1864 демантује да је писао одговор „Србин Србенди" на брошуру Вл. Јовановића, јер да се он, Новаковић, поред својих јада и невоља, неће још и у политику „пачати". Јавља му даље, да му шаље педесет комада „Ђулића'' од Ј. Јовановића, да их прода, ако може, по 6 гроша, као и да је чуо од Каћанског, да ће Јовановић да издаје у Пешти „Змаја", хумористичан лист „да се ко-