Opštinske novine

304

Беог радске општинске новине

пређашњи значај и уступају место француском језику и француској култури. Дуго година тежња ка стручној спреми и чистој науци није се јављала у женскоме свету. Тек пошто се отварањем Више женске школе појавила нова генерација, појавиле су се на клупи велике школе прве студенткиње. Почетком осамдесетих година на клупи Велике школе поред мушких колега виђају се прве две женскиње: госпођа Мајзнер, жена тадашњег помоћника народне библиотеке, и млада, лепа и озбиљна госпођица Драга Љочићева, доцније супруга Раше Милошевића. Нзој припада част да се помене као први српски жена-лекар. Она је била прва српска жена са универзитетским образовањем. Две жене на клупи поред мушкараца! Каква новина! Какав је то био диван призор за младиће, који су читали „Париз у Америци" и одушевљавали се новим слободоумним идејама, које су долазиле из Швајцарске, земље наших снова и наших идеала. Студенти тога времена на Великој школи осећали су неки ванредан понос гледајући поред себе на клупи, за време предавања професора Панчића, два женска бића о чему су они тада само маштали. И младићке жеље и наде те студентске генерације невероватно су се брзо испуниле.

Неколико старих и Још постоје неке зграде, у којима су се налазила, или се и сада налазе државна надлештва. КОЛАРЧЕВА ЗГРАДА НА ПОЗОРИШНОМ ТРГУ На целом првом спрату, до 1881 г. било је Аустро-Угарско посланство, а у приземљу, где је сада пошта, била је католичка црква. Кафана је и онда радила. Зграда је врло стара. Милићевић је помиње још 1846. Протићева кућа, у ул. Краљице Наталије бр. 74, односно на углу те улице и Балканске.. Ђорђе Протић је био попечитељ (министар) за време Кнеза Милоша. Држава је 1847 купила од Протића ову кућу, „заједно са лежећим од ове преко пута празним пространим плацем г ' и у њу сместила Врховни суд, данашњу Касацију. Кућа је била плаћена 4000 дуката. (в. Новине читалишта београдског). Пред том кућом, и баш онде где се данас налази киоск, била је Абаџиска чесма коју је Протић подигао. На празном плацу, који се овде помиње, даиас је женска гимназија Краљице Марије, а пре је била Виша женска школа).

Није прошло много година па да пред собом видимо читав кадар жена од науке, које су пошле стопама Драге Лзочић и достојно извршиле задаћу, коју су себи поставиле. У исто доба са појавом две жене на клупи највишег просветног завода има да се забележи још једна врло интересантна новина. У то доба, поред ове две студенткиње, могао се приметити један млад попић у црној мантији, маленог стаса, бледог лица, са умним очима које су одавале интелигенцију и још више грозничаву жудњу за знањем, за науком, како пажљиво прати предавања професора природних наука са катедре. Овај млади незнатни попић, који је тако ревносно пратио предавања природних науке заинтересовао је остале студенте исто тако као и појава двеју студенткиња. У то време нико ни сањао није да ће једнога дана овај скромни, слабуњави попчић постати патриарх велике државе Срба, Хрвата и Словенаца. Усуд му је као награду за његов огроман труд, спремио тако велику част и срећу, да први после Косова седне на столицу древних српских патриарха у Пећи, То је био Димитрије I. Влад- Ст. Каћански

значајних зграда ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА У ПОП ЛУКИНОЈ УЛ. Ову зграду Држава је купила 1847 год. од Јосифа Штајнлехнера, бравара, за 4.800 дуката. Белешку о 1томе донеле су „Новине читалишта београдског" од 11 априла 1847 са извештајем „да ће се у тој згради књигопечатња, заједно са литографијом и књигопродавницом сместити."" Државна штампарија раније се је налазила у Брзаковој кући, ул. Краља Петра бр. 8. МИТРОПОЛИТОВА БАШТА Кад се помене ова башта, увек се мисли на ону која је постојала у ул. Хилендарској. Међутим, постојала је јо шједна Митрополитова башта на западном Врачару, и на том месту сада је један део Опште државне болнице. И једна и друга башта биле су својина Митрополита Михаила. Нзегова кућа је била на десном углу ул. Милоша Великог и Вишеградске. кад се оздо иде ка болници. д. ]■ Р.