Opštinske novine

10

Прва болница у Београду

За време, док су Немци (Аустрија) држали Београд (од 1717—1738 и \од 1789 до 1793), у немачком делу вароши ондашњег Београда, а то је на Дорћолу, постојала је грађанска болница. То нам потврђују: Др. Душан Пантелић и пок. Др. Драг. М. Павловић, који су писали о ондашњој владавини Аустријанаца у Београду. Место, где је баш била болница, нису означили, као и да ли се она налазила у сталној или иривременој згради. Вилбвски у својим списима о Београду каже да је за време првог устанка била велика болничка зграда на месту где ј је данас дворска башта и да је лице њено било из улице Александрове. Исказу Виловског тешко је поклонити вере, јер ниједан извор није означио,, а нико од наших људи оног доба ту зграду не помиње. Да је она постојала, наши је сигурно не би рушили, јер би им у оно доба много користила. I Видимо даље да је једна болница постојала у Београду 1839, али се још не зна, да ли је она била грађанска или војна. У првој половини те године кнез Милош се налазио у врло тешкој ситуацији. Он је стварно био заробљеник Вучића, Петронијевића и свога брата Јеврема. Уморан од борбе и депримиран, он је вратио војску која 1 је из унутрашњости пошла да га избави, па је чак и Вучића, свог највећег непријатеља, послао да војску смири. А како је Вучић ту дужност извршио, то видимо из Мемоара Стевче Михаиловића који на једном месту пише: ...,,Сад Вучић разређује везану господу србску. Његово Сијатељство Јована, брата кнежева, кога ^је до јуче у руку љубио, оковао га и у кућу Башкалфића (угао Јакшићеве и Обилићевог венца) под стражу метнуо, а капетане, официре, солдате, кметове и проче, све у шпитаљ (болницу) и у палилулску касарну." Видећемо доцније да је у палилулској касарни била војна болница, али не те 1839 г. Стевча би рекао да је болница била у палилул. касарни да је то тако у ствари било: међутим 1 , он те две установе јасно одваја, из чега излази да ту болницу треба тражити на другом месту. Стална војна болница била је готова и ночела д^ ради 1846 г. Према томе, у палилулској касарни, војна болница могла је бити од 1837, кад је касарна подигнута, до 1839; и од 1840 до 1846. Из једне белешке у „Српским новинама" од 6 нов. 1856 каже се за

ту касарну: „Особито знамо да је то негда и касарна а негда и болница војена била." За болницу коју Стевча помиње не знамо ни где је, ни чија је била. Не би имало смисла нагађати и правити претпоставке. Прва грађанска болница у Београду изгледа да је основана 1841. У „Српским новинама" од 22 фебруара 1841 налазимо белешку, да је на Тодорову суботу, 15 фебруара, „Установило и завело Обшчество београдско, по височајшем одобренију и дозволенију у вароши своју шпитаљ за бедне, оскудне и сиромашне болнике"... ...У кући житеља овдашњег Аранђела Јовановића, коју је он драговољно уступио и која је простором својим по препоруци Обшчества за обшче и благополезно ово заведеније довољна, установиће се и започети, ако не раније, то о Ђурђевудне о. г. шпитаљ. За туторе и руководитеље овога обшче полезног и потребног заведенија, изабран је и опредељен член управ. в. Београда г. Никола X. Селаковић." Даље видимо да је због заузетости службеним пословима Никола разрешен 26 априла исте године и за туторе постављени: Дука Пешика, Христа Величковић и Стојиљко Стефановић. Те исте године, марта мес. тутори су купили једну башту „од које се приход имати може и временом и шпитаљски 1дом сазидати." За куповину те баште браћа Симићи и Миша Анастасијевић приложили су по 200 форината у сребру. (Срп. новине од 7-Ш-1842). Одмах, при стварању болнице, Јеврем Обреновић :је обећао да за три године из -својих средстава плаћа „шпитаљског" лекара, а његова жена Томанија дала је један кревет. О грађанској болници писао је доста опширно Др. Јован Валента, управник болнице, У „Видовдану" од 10 фебруара 1866 он је писао: „Варбшка болница раздељена је у три куће: једна у Палилули, друга у кући Ценићевој трећа код Сака чесме. У свим тим кућама собе су мале и ниске и не допуштају вентилацију. Персонал болнички: 1 управитељ и лекар, 1 помоћник и 6 служитеља. Средством лутрије пр. год. набављен је инвентар". Кућа у Палилули то је зграда (сад не постоји) до бив. Трг. Академије у ул. Жоржа Клемансо-а; Ценићева кућа, ту је сад основна школа у улици Краља Милутина до