Opštinske novine

330

Беог радске општинске новине

витовић, запажено је у редовима београдских привредника велико задовољство, јер су сви знали да ће он допринети много привредном подизању Београда. То је он својии досадашњим радом доказао. Нарочито су видни успеси на смањивашу општинских дуговаша. Г. Илић је домаћински водио Београдску општину, као што води и своје сопствено предузеће. Тако је дуг од милиарду динара смашио на половину. Поводом покренутог питаља о завођењу паушалне трошанире на вино и ракију, г. Новитовић рекао је да је паушална трошарина била уведена у своје време за целу државу од стране државе и да се показала као непрактична. У име свог стручног удружења предложио је да се на ракију од 45" наплаћује трошарина по 2.— динара од литра, на ракију од 25^ по 1.динар, а на литар вина такође по 1.— динар. То би изнело тачно 25 милиона динара према досадашњој потрошњи, а толико и Општина очекује од трошарине. На тај начин не би били дозедени у питање фискални интереси Београдске општине, а не би били оштећени ни интереси гостионичара. Око Београдске општике створио се један логор од хиљаду и више беспосличара који се издржавају од шверца. Треба чиковнике и службенике трошаринске једним правилником разврстати, одредити им боље плате и предвидети 50°/о од шверца, тако да не би били принуђени да примају мито. Што се тиче сместишта, говорник је рекао да би за трговце вином то било неизводљиго, јер вино тражи сталну негу. Г. ЉУБОМИР РЛАКСИМОВИЋ Осврћући се на говор г. Павла Кара Радовановића, г. Максимовић је изјавио да се не би могао сложити са његовим оштрим наводима у експозеу, ;ер сматра да је г. Поетседник експозеом учинио једну велику услугу новим већницима да се лакше могу оријентисати. Недостатак у експозеу, по његовом мишљењу, јесте у томе што нису изнети социјални проблеми које ће Општина решавати у току 1938/39 године. У буџету се могу запазити извесне лепе појаве, које указују на нозе социјалне тенденције. Али, има недостатака на извесним местима, као на пример: за издржавање радничких склоништа остављена је ове године иста сума од 450.000.— динара као и раније. Та оставка не одгоговара данашњим потребама и данашњем времену. Исто тако за летовалишта и прихватилишта прошле године била је одобрена сума од 700.000.— динара, а у овом буџету за ту сврху одређује се само 550.000 — динара. Зимска помоћ дала је ове године много од себе Ове године помоћ је била много боља и издашнија и дата је могућност да се зимска помоћ фактички и спроведе како то потребе захтевају. Међутим, дешавало се да су извесне породице примале храну 15 до 16 дана), а после им је речено да морају да паузирају 14 дана, да бн други дошли на ред. Г. Максимовић налази да та помоћ треба да се дели за све време. Исто тако он је замерио што је под ранијом управом инвалидима одузето право на повлашћену вожњу и предлаже да се инвалидима то право врати. На крају свога говора говорник је додирнуо загађена дворишта у центру вароши, молио да се поведе више рачуна о персоналној политици, како се не би дешавало да неки од већника не могу да поставе ни једног човека.

Г. БРАНИМИР ИВАНОВИЋ На почетку свога говора г. Ивановић је истакао интересовање које Претседник Краљевске владе г. Д-р Милан Стојадиновић показује за комуналне проблеме, изражавајући му признање и захвалност Ш томе. О експозеу изјавио је да је он некомплетан, јер њему није прикључен план инвестиционих радова које треба обавити у току буџетске 1938 39 године из предвиђеног зајма од 100 милиона динара. Међутим, тај проблем треба да претставља са буџетом једну органску целину. Говорник је истакао затим недовољну координацију рада између појединих установа општине, што показује да је организација недовољна и да је систем рада непотпун. Местимично се констатују појединачни напори, али они не могу дати жељене резултате, јер нису саставни делови једног планског рада. Београд је туристичко место и зато би поред пропаганде за његово посећивање требало снабдети град потребним бројем аутобуса и трамваја за превоз гих туриста. За заштиту тих возила потребно је пак изградити гараже, да се тај скупоцени возни парк не би упропастио. За калдрмисање улица предвиђена је сума од 3,613.000.— динара, што је више него преполовљена сума из прошле године, а питање је да ли ће се стварна потреба задовољити из великог зајма. Што се тиче састава буџета говорник је упозорио да се на неким местима нису одвајали материјални од личних расхода и да материјални расходи садрже позиције у којима се предвиђају и исплате радне снаге, што није подесно за обрачун рентабилитета извесних радова. Даљ ! е, у буџету нису поедвиђене потребне суме за иодизање споменика Вожду Карађорђу, Краљу Петру I Великом Ослободиоцу и Краљу Александру I Великом Ујединитељу, а тако исто нису одређена места за те споменике. У вези признања и захвалности коју је раније учинио Претседнику Краљевске Владе, говорник је истакао да је Краљевска Влада у Финансиском закону предвидела подизање Палате Правде, чиме се растерећују општинске финансије од издатака за плаћање закупа за судске зграде, а тако исто да је кроз Финансиски закон спроведена одредба по ко у 'ој се општини враћају сва заузета а неискоришћена општинска земљишта од стране Министарства саобраћаја. На крају г. Ивановић је изразио мишљење да што пре треба извршити ревизију такса за електричну струју, воду кратке релације у трамвајском или аутобуском саобраћају, тротоарина, извесних трошаринских ставова и т. д. Г. ВАСА СТАНКОВИЋ Г. Станковић је говорио у име економски најслабијих привредника, који су од 1919 године па до сада дали Општини београдској преко 200 милиона динара. Међутим, таксе које ове људи на пијацама плаћају редовно се повећавају а не смањују. Он је нарочито упозорио да услед застареле тарифе и ТРБр. 397 створене су уличне пијаце и продаја се врши по шталама и шупама, а све зато што је наметнута неповољна такса од 5°/о по килограму плус заузеће