Opštinske novine

Комунална хроника

Земљишта по квадратури. Пијаце су неуређене и крајње је време да се више рачуна о њима поведе. Исто тако мало се води рачуна и о убирању прихода на пијацама и о персоналуу на тим пијацама. Махом су људи који раде на пијацама пропали трговци или занатлије, који нису довољно верзирани у овој врсти пословања. Потребно је да особље које врши наплату по пијацама буде униформисано. Постоји факат да на пијаци има и шверцозања и разних подл^ићивања. Разумљиво је што се то дешава, јер лица која врше наплату имају мале плате. Г. Станкозић је молио г. Претседника да се заузме за укидање одредаба \2 и 4 Т.Бр. 397 таксене тарифе. Исто тако да се шго пре поднгне једна гросиска пијаца, која би служила за истовар робе. што би одговорило нашим приликама и потребама времена. На крају замолио је г. Претседника да се обрати пажња на Панчевачки рит, где се дозвољавају парцслисања имаРћа и подижу разни кућерци; изгледа да се ту врнш нека корупција од стране наших органа за зидање. Г. МИЛАН КОСТИЋ Г. Костић се задржао само на културном раду Општине београдске. Тај рад показује да је у томе погледу Општина постигла велики нанредак. Тре5а потсетити само на неколико установа ко^е данас постоје и које чине част културном раду наше ирестонице. Ка првом месту је Библиотека са читаоницогл и музејом Општине града Београда. Општина врши један огроман културан посао тиме што откупљује уметничке радове, подиже споменике знаменитим људима, прикупља и чува старине и историјске споменике, обележава историјска места, награђује књижевпе радове одличних књижевника и уметника. У те послове спада и издавање Општинских новина. Ти издатци подижу националну свест нашег народа. Огхштикска библиотека има данас 20.000 одабраних дела. Та су дела из разне књижевности и библиотека је данас склониште наше омладине. Исто тако она има 100 листова и часописа, што нема ни Народна библиотека. Музеј Општине града Београда има око 500 уметничких радова, са још око 400 разних слика и планова из прошлости Београда. Ту треба одати признање и Француској држави која је у неколико прилика поклонила леп број дела. Исто тахо и покојном Ђорђу Вајферту, који је своје планозе и слике старога Београда поклонио Општинској библиотеци. Библ::о • тека даје разне приредбе, на којима се држе права академска предазања и које наилазе на врло леп пријем код публике. Сва та активност захтева једну нарочиту лепу зграду, у којој би се сместила библиоТека са читаоницом и музејем и где би се створила једна лепа галерија слика наше престонице. Што се тиче подизања споменика и г. Костић се залаже да се заслужним људима у нашој земљи што пре подигну споменици. Исто тако потребно је приступити оболежавању историјских места у Београду. Сваког дана руше се куће у којима су живели, родили се и умрли поједини знаменити људи и од тога не остане никаквог трага. Потребно је нзвршити обележа* жавање знаменитих места ; подићи на неки начин споменике који су већ споменути. Општина београдска не

би требала да смањује позиције које су постојале у буџету за поједине културне потребе, него што више треба да их повећава. Г. НЕДЕЉКО САВИЋ Прелиставајући буџет, почео је г. Савић, као и експозе који је г. Претседник упутио већницима, човек мора да запази да је цео овај посао Управе општине београдске упућен једни:л домаћинским путем и да кроз овај експозе провејаза једно домаћинско и реално старање. Ова је појава за привредника велика утеха и нада да ће се наша осиротела привреда оспособити за велике задатке који је очекују. У току дискусије избегавало се да се каже да је Општина била пред банкротством. Међутим од тога не треба бегати. Из Београда је као центра привреде и државе призреда силом терана и привреда је од тога морала да пати. Види се да је дајна-с и тргозина у опадању. Да би се једна варош подигла, треба подићи привредни рад и радиност, па се онда могу поавити буџети и чинити велики издатци. Међутим, ми данас у Београду немамо ни одређен крај за индустрију. Загреб и друга места дају терене бесплатно за подизање индустријских предузећа, јер ће им се ти терени исплатити путем трошанире и других прихода. Са занатством је код нас исти случај. Код нас је занатлија приморан да напушта занат и да тражи службу у Општини, да добије општинску метлу или да буде прегледач на трошарини. Гросиска трговина је у опадању. До пре неколико година у Београду је било око сто гросиста Данас их има свега осам и они се спремају да затворе сзоје радње. Колонијална тргозина спала је на незнатан број трговаца. Да би се трговина могла призући Београду, треба урадити оно што су радиле друге велике варо:пи, као Беч и Пешта, подижући огромне транзитне магацине, да би се роба сместила, и не оптерећујући ]г никаквом специјалном трошарином. Београд нема ни честиту сточну пијацу, ни житну пијацу, нема никакве инсталације за спремање и транспортовање. Разумевањем садашњег Претсздника и добром вољом већника који су ову идеју потпомогли створе: о је сајмиште, које је већ показало благотворан утицај на привреду Београда. Та установа тако добре резултате даје, да ће, ако овако продужи, све инвестиције да исплати за две године и да створи један нови капитал, а шта ће тиме Београд добити, то се може лако закључити. Исто тако ако би се сутра сазидали и транзитни магацини, све се то може тако организовати да Општину ништа не кошта;. све установе, које буду подигнуте у циљу развитка трговине, индустрије и занатства стоструко ће се вратити Општини у виду прихода. У име привредника г. Савић захваљује г. Влади Илићу на његовом раду, који је показао за ове три годиие, а исто тако и градским већницима, који су указали пуну потпору у свима пословима. П Д-Р ТИХОМИР СИМИЋ Г. д-р Симић почео је свој гозор са констатацијом, каква је била ситуација Санигета у ономе мојменту када је ова општинска управа дошла. То жалосно стање које је констатозано и у једном комисиском извештају нрипада прошлости. Данас се са *1