Opštinske novine

15

Књижезна хроника

457

цијативу за тај полет у преуређењу санитарне службе наше престонице. Даље у уводу је изложено: учешће Београдск еопштине у збрињавању и помагању незапослених радника и социјално и економски сиромашних грађана. На крају увода изнесен је врло успешан и активан рад посебног „Одбора за здравствено старање", као и „Одбора за социјално стараше", који као саветодавно тело сачињавају једну врсту Санитетског савета. Шест поглавља која чине главни садржај књиге. „Здравље и социјална помоћ" иду овим редом: демографија Београда, јавна хигијена, комунална заштита деце, здравствена служба, социјална помоћ и сарадња са приватном иницијативом. Демографија Београда износи бројке венчања, рађања, мртворођене деце и умирања у Београду, као и главне тенденције демографске еволуције у Београду за последњих десет година. Друго поглавље упознаје нас са доменом јавне хигијене, где је изложена: епидемиолошка и санигетскохигијенска служба, школска хигијена, исхрана Ееограда, хемија и бактериологија животних намирница, као и јавно старање о чистоћи. Треће поглавље ове интересантне и корисне књиге бави се комуналном заштитом деце, а то је проблем од посебне важности, не само градских општина, већ један од централних проблема свих напредних држава. По децу наше Престонице, то је тим већи проблем пошто је познато и доста писано (бар у нашој дневној штампи) о безпризорним малишанима-трговцима са београдских улица. Чак и из самих статистичких података Уреда за заштиту деце града Београда види се да број незбринуте деце расте из године у годину, и то рапидно. Тако број деце, за коју се није могло апсолутно ништа учинити, био је у 1935 години 817, а већ је у 1936 скочио на 1235, док је исте године пријављено 2562 случаја незбринуте и бедом угрожене деце. Према томе „Централни уред за заштиту матера, деце и младежи" није могао збринути или бар помоћи ни половину само од пријављене деце, а број непријављене деце је далеко већи. Изгледа да ће многе празнине социјалне заштите наше деце, бар донекле, бити попуњене, отварањем новог Градског Дечијег дома у Звечанској улици. По признању самог градског Дечијег уреда и њихових референата, још увек се налазимо на самом почетку решавања овог најтежег социјално-комуналног проблема". Исто тако референт, при крају својих излагања за што ефикаснију заштиту незбринуте деце, предлаже сасвим оправдано и умесно завођење једног комуналног приреза, чија би висина била прогресивна према већ

одређеној порези. Али ми сматрамо, да би тај начин прикупљања приреза био неправедан с обзиром на породице које већ имају деце. Можда би много боље било одредити прирез за децу код оних који већ плаћају порез на нежењене, а поред тога опорезовати и бракове који после проведених пет година немају деце. Па сав тај новац са порезом на нежењене употребити за социјалну и здравствену заштиту наше угрожене деце, која је у многоме непотпуна, пошто јој недостају повољнија новчана средства. Поглавље које гозори о здравственој служби веома је детаљно обрађено, а излаже целокупан историјат и организацију исте, са досадањим радом свих својих отсека. Два највећа успеха здравствене службе Беогградске општине, несумњиво, да су: отварање Градске болнице и нове Градске поликлинике за венеричне болести. На крају књиге изложено је најболније питање Београда и Градске општине, а то је организација службе социјалног старања и сарадња са приватном иницијативом. Веома детаљно, на стотину страница, изнесено је ово питање са пуно искрених речи, а са много истинитих и тачних закључака. "Најефикаснији рад „Зимске помоћи" био је у сабирној акцији старе одеће, која је успешно изведена уз свесрдну помоћ наших сокола. Сва су поглавља ове прве књиге о здравственом и социјалном животу Београда обрађена са доста критике, а уз то су документована цифрама и детаљним статистичким податцима. Д;р Светислав Поповић

Батал џамија (Са изложбе „Београд у XIX веку")