Opštinske novine

464

Београдске општинске новине

Београду а одобрио их је Министар грађевина под бр. 19042/33, цео атар општине београдске је подељен на потесе. Имање заинтересованог сопственика налази се, што је утврдило само Поглаварство, у XIX потесу, а то су, према поменутим условима, сва имања у заштитном појасу која се налазе изван границе грађевинског реона и напред одређених потеса (I до XVIII) а до границе регулационог плана имају се сматрати као пољопривредна добра, и могу се делити у најмање делове по 2000 кв. м. који се такође могу употребити само за пољопривреду. Ако се налазе поред главних друмова, ове парцеле морају имати најмање 30 м. лица. Према томе, односно земљиште заинтересованог сопственика је, с обзиром на потес у коме се налази, једно пољопривредно добро, оно се као такво може делити на мања пољопривредна добра чија површина не сме бити испод 2000 кв. м., колико износи површина сваке предложене парцеле. Пошто се односно земљиште не налази поред главног друма, што је утврђено од стране управне власти, у погледу дужине лица појединих парцела, на које ће се поделити земљиште, нема ограничења у пом. Условима, парцела мора имати најмању дужину лица најмање од 30 м. само ако је поред главног друма, што са односним земљиштем није случај, те се парцелација није могла одбити по том основу што све парцеле немају дужину од 30 м. И овај други приговор Поглаварства против парцелације — да се земљиште не налази уз улицу или јавни пут нема основа у пом. Условима нити у којем другом пропису са разлога, што није у питању парцелација којом би био циљ грађење него је у питању парцелација једног већег пољопривредна добра, на мања пољопривредна добра, у пољопривредне сврхе за који случај је довољно да се те пољопривредне парцеле налазе и поред службеног пута, какав у спорном случају делимично већ постоји а делом ће се створити извођењем саме парцелације. Будући да приговори Поглаварства против спорне парцелације нису имали никаквог основа, Министар грађевина је правилно поступио кад је поништио одбијајућу одлуку поглаварства и уважио жалбу заинтересованог сопственика, према чему је и ова тужба Поглаварства неумесна и као таква одбачена." Кад регулационим плансм буде утврђен заштитни појас морају бити уклоњене привремене грађевине у њему изграђене, пошто закон не допушта насељаваше у заштитном појасу Један сопственик је тражио од Градског поглаварства грађевинску дозволу за подизање зграде на свом имању. Од тог тражења је одбијен одлуком Поглаварства са разлога што се односно имање налази у заштитном појасу, у коме је, према § 17 Грађевинског закона, забрањено свако насељавање, па и подизање

зграде. По жалби заинтересованог Министар грађевина својим оспореним решењем поништио је одлуку Поглаварства и нашао је да треба одобрити подизање привремене зграде, у смислу § 116 под 2 Грађевинског закона, пошто, у недостатку регулационог плана, још није утврђен заштитни појас, те се још не зна са сигурношћу да ли ће оно имање бити и обухваћено заштитним појасом, а ако то буде, зграда ће се срушити без накнаде од стране Поглаварства. Тражећи поништај министровог решења Поглаварство као градска самоуправа у тужби истакло је оне исте разлоге са којих је као грађевинско управна власт првог степена било ускратило грађевинску дозволу. Тужба је одбачена пресудом Државног савета бр. 6971 од 18 априла 1938 год. са следећим образложењем: „Према § 4 под 2 грађевинског закона — регулационим планом се одређује заштитни појас, а по § 17 истог закона под заштитним појасом разуме се појас земљишта који се не сме насељавати, а на ком појасу имају се одржавати постојеће и подизати нове шуме и зеленила, баште и вртови за цвеће и резервисати потребне површине за пољопривреду. Градско поглаварство града Београда још није донело регулациони план, а у недостатку истог није могао бити утврђен ни заштитни појас, јер заштитни појас из § 17 Грађев. закона је, према § 4 под 2 истог закона, саставни део регулационог плана. Према томе, односно тужиочево земљиште се, за сад, не налази у заштитном појасу, а да ли ће се налазити у будућности, то ће се видети тек пошто буде донет регулациони план, којим ће бити тачно одређен и заштитни појас. Код таквог стања ствари потес на коме се налази тужиочево земљиште још не представља заштитни појас по прописима Грађевинског закона — §§ 4 и 17 — него је само евентуално резервисан за подмирење једна такве јавне потребе. А док то земљиште стварно не буде и употребљено за такву јавну потребу, него је само под резервацијом, у закону нема сметње да се сопственику дозволи подизање привремене грађевине на истом под условима из § 116 ст. 2 Грађевинског закона, како је и решио Министар грађевина, према чему се тужба показује неумесна и као таква одбачена. Не стоје тужбени наводи да ова привремена грађевина може да буде сметња за стварање заштитног појаса, ово са разлога, што ако се, по доношењу регулационог плана, утврди да у заштитни појас треба да уђе и земљиште ра коме се налази и односна зграда, она има 6ити уклоњена без давања накнаде од стране поглаварства. Према томе ова привремена зграда не мора утицати на заштитни појас, кад тај појас једном буде утврђен доношењеад регулационог плана како закон захтева, него обратно постојање зграде је у зависности од тога појаса, јер ако се доцније пока-