Opštinske novine

Дезинсекција станова

363

ја кожа својом дебљином не чини препрека убадању њене сисаљке. БИОЛОГИЈА КРЕВЕТСКЕ СТЕНИЦЕ Креветска стеница је у главноме ноћни инсекат. Тек у изузетним случајевима, кад дуго није, имала прилике да се храни, — напр., у стану где давно нико није становао, — она излази и дању из својих скровишта и напада на људе. 1 Иначе, то чини тек ноћу и то у мраку. Она је много плашљива и бежи чим се упали светлост или чим се жртва макне. Понекада се толико уплаши да се више и не враћа за узимање хране. Због ове своје плашљивости и страха од светлости тражи тамна места. Ако се креће, напр., по зиду — онда иде тамо, где има какве шупљине или око каквог ексера, и то баш са оне његове стране где ексер баца сенку. Иначе најомиљенија места за стенице су следећа: Обично оне се крећу у непосредној близини кревета, у самом кревету (најрадије у његовим дрвеним деловима), у деловима постеље, тј. у душеку, мадрацу итд. У тепиху, који виси изнад кревета, и то и са једне и са друге његове стране, у рупицама од ексера. У завесама, у рамовима од слика, у позадини самих слика, у дрвеним деловима прозора и врата. У шупљинама свих дрвених ствари, које се налазе у непосредној близини кревета, и то, наравно, у деловима истих који су окренути од светлости Далеко пак од места где спавају људи стенице се селе само онда кад је соба врло јако заражена. У овом случају оне се скривају већ свуда: у електричном прекидачу, у абажуру за лампу, ако је он од штофа, чак у оделу, које давно виси о чивилуку итд. У свим побројаним местима женке бацају своја јаја. Изгледа да се стенице после ноћног лова увек враћају на своја места, и ако су узнемирене ноћу (напр., изненадно упаљеном светлошћу) врло брзо налазе своја скровишта. Чак мале, тек излегле стенице, знају већ своје легло и брзо трче да се тамо сакрију у случају узбуне. Нека тек досељена стеница, која тако рећи нема свог одређеног „стана" у соби, у случају узнемиравања трчи тамо-амо, не зна, где да се склони и њу је лако ухватити. Мужјака има од прилике исто толико колико и женских. Парење креветске стенице врло је тешко посматрати, пошто су ове животиње врло плашљиве и одмах беже. Овако посматрање успева само стручњацима-ентомолозима, кад они прате биологију овог инсекта у нарочито створеним условима. Сигурно се зна да оплођена женка чува у својој копулационој кесици врло велики број сперматозоида, са којим& у току неколико месеци може да оплођава своја јаја. Ово је факат од великог практичног значаја за нас, пошто он доказује

да је и једна једина оплођена женка у стању и неки потпуно чист стан заразити за врло кратко!време. Има података да се стенице паре одмах, чим постану одрасле; а већ кроз неких 10 дана после тога женка почне да носи јаја. У њеним јајницима тих јаја има врло много, али она не сазревају одједном, и зато их женка носи сваки дан по мало. Јаја стенице су просечно 1,5 милиметра дугачка и 0,52 милим. широка, дакле имају узан облик, који је лако искривљен. На горњем своме крају имају поклопац, као што га имају иначе увек и јаја свих других стеница. Јаја креветске стенице су беличаста са седефастим перленмутер сјајем кад су жива, тј. док ое нису још излегла, и добијају мртво-белу боју без икаквог сјаја кад младе стенице већ њих легу, тј. кад остане само љуска. Ова разлика у спољашњем изгледу живих јаја и љуске треба да се запамти, а зашто — видећемо доцније, у глави за сузбијање стеница. Јаја су прилепљена уз материјал, где их женска носи — на зиду, на намештају и т. сл., уз помоћ неке лепљиве супстанције, коју женка издваја приликом ношења јаја. Кад женке креветске стенице носе јаја, односно у које се месеце стенице множе?Сада је сигурно познато: у току целе године. Међутим! не само у широј публици, него често и код интелектуалаца (не етомолога) постоји старо, давно одбачено мишљење, да стеница носи јаја четири пута годишње, и то: у априлу, у мају, у јулу и септембру. Ово мишљење је врло штетна заблЈгда, и треба да се заборави. Ношење јаја као и друге животне појаве код стеница, су функција хране и температуре. То треба да се зна. У току целог свог живота стеница може да носи до 550 јаја. Али она не носи ова јаја одједном, него сваког дана по неколико (од 1 до 7 комада дневно). За ношење јаја њој је неопходно потребна претходна храна и одговарајућа температура. Гладне стенице не носе јаја. За ношење јаја потреббна је температура собе не мања од 12° С, и тада још ношење јаја иде споро. У температури од 15° С, дакле у добро загрејаној соби, добро храшене женке носе много јаја, и то у свако доба године. Из јаја се излегу ларве стеница, које су по својој спољашности врло сличне одраслим. Сасвим друкче дакле него код лептира или код комараца, где ларве ни мало не личе на одрасле. Зато у првом случају (код стеница, буба шваба) ентомолози говоре о њиховом развићу до одрасле форме као о непуној метаморфози, у другом (лептири, муве, комарци, пчеле и др.) о пуној метаморфози, јер у рвом последњем случају ларве (напр. гусенице код лептира, упљувци код мува итд.) ни мало не личе на своје родитеље. Али у случају и пуне и непуне метаморфозе ларве инсеката у