Opštinske novine

366

Београдске општинске новине

Неопходно је потребно да се нађу сретства за приморавање грађанства да води рачуна о сузбијању стеница. За ширење свести у грађанству о неопходности сузбијања стеница надлежне власти морају да организују предавања са сликама, па чик и филмовима. У свакој школи, нарочито основној, мора да се одржи о стеници бар једно предавање годишње. Плакати о стеници морају да буду састављени што убедљивије и демонстративније и обешени свуда где се скупља нарочито ситан. мало интелигентан свет. О стеници треба отштампати научну брошуру и разделити што већем броју сиромашног грађанства. Комунална и државна дезинсекција мора да буде што јевтинија, па чак и бесплатна за оне који нису у ^тању да плате за њу. Најстрожији надзор мора се водити око продаје половних ствари, као што се већ води, а исто тако и половног материјала за зидање. Ове ствари пре нове употребе треба да буду дезинсектиране. У неким двориштима постоје читава слагалишта старог материјала за зидање, то су извори стеница, буба шваба и друге 1 гамади Што ,се тиче сретстава за тамањење стениница треба, при избору узимати у обзир степен загађености локала и његову величину. Кад локал није велик (обична соба) и чисто се држи — а то значи да се ствари, теписи и зидови стално прегледају и чисте — ипак може да се случајно деси загађеност стеницама; али њих је лако одмах уништити. Мазање петролејним гасом, а где је могуће без квара по ствари парење врелом водом, — и још боље љутом содом — делује одлично. Петролејни гас одмах убије стенице и њихове ларве, али слабо делује на јаја. Врела вода и љута сода наравно уништавају све живо. Врло добро делује у погледу уништавања јаја сирћетна киселина („есенција"), кад се места где има јаја познају. Ова места треба премазати са киселином, али врло опрезно и пажљиво. У Русији, у предратно доба, постојао је један врло добар и потпуно безопасан начин уништавања стеница: врућом сувом паром. У ову сврху конструисане су нарочите мале справице од плеха, где се уз помоћ шпиритуса кувала вода, а пара се пуштала тамо где се сумњало да постоје стенице. Овај начин био је погодан и за мале локале — за обичне собе — и за велике, и у случајевима слабе и у случајевима јаке загађености Чак и у великим размерама (напр. у казненим заводима) примењивали су овај начин тамањења стеница са успехом. Врло је популарно и проширено уништавање стеница (и др. гамади) уз помоћ цијангаса (НС]М) који се пушта у загађене про-

сторије. За руковање са њима потребно је стручно особље, пошто је НС^ најстрашнији отров. Зато постоје специјалне организације, тако звани „дезинсекциони заводи": државни, општински, приватни. Поред стручног техничког персонала, извршиоца дезинсекције, радња ових завода је стално под контролом лекара и надлежних Државних хигијенских завода. Одлично је сретство за чишћење циангас! Али је неопходно да се њиме послужимо само под условом предузимања свих законских мера предострожности. У случају употребе циан гаса мора увек да се има на уму да су стенице у свим стадијима, осетљиве према НСК у толико више, у колико су млађе. Тек снесена јаја су нарочиооетљивија, него старија јаја, која су већ напредовала у свом развићу; младе ларве су осетљивије, него старије. За стара јаја и за старије ларве треба узимати дакле веће дозе отрова.' Пошто у случају загађености са стеницама постаје сви стадиуми стеница, треба увек рачунати на отпорност старијих инсеката и зато увек узимати дозу отрова већу него што се препоручује у упутству. Дезинсекција мора да се води увек са контролним огледом, које треба да у неколико епрувета буду смештене живе стенице разних стадиума и у једну засебну епрувету већа количина јаја. Епрувете, запушене ватом, морају да буду исто изложене десинсекцији у истој соби, а то у сврху да се види после, да ли је заиста све то уништено. Наравно, контрола мора да буде од стране ентомолога, а никако од схране обичних дезинфектора. Обично на крају неког чланка о штеточинама спомињу се природни непријатељи тих штеточина — болести, паразити, који дотичну штеточину тамане и на овај начин помажу човеку Мислим да ништа није познато о бактеријама, гљивама или ситним паразитним протозоома, од којих би боловале стенице! Нажалост, оне су врло доброг здравља! Али грабљиваца, који њих нападају има. Постоји једна доста крупна стеница, тако звана Кес1иушз регзопа1;и8, врло грабљива, и она и њене ларве. Она се понекад сели тамо, где има стеница и напада на њих. Али она није од практичког значаја, пошто напада и уједа и људе.Једна друга, сасвим мала пољска грабљива стеница, звана 1/уек)сопз сатрез1г18 Р., сели се понекад међу креветске стенице, али она исто тако уједа и људе. Овај чланак написан је према радовима МагИш, Назе, ТИзсћак и др., а такође и према мојим личним посматрањима. А. Брагина