Opštinske novine

Иступи пред градским властима

По § 1 Казненог закона за Краљевину Србију од 29 марта 1860 године „сва казнима дела или су злочинсгва или преступљења или иступљења." За извиђање и пресуђење злочинстава и преступа у првом степену по § 2 Закона о поступку судском у кривичним делима за Краљевину Србију од 10 априла 1865 године надлежан је Окружни суд, а у Београду Суд вароши Београда, а по § 3 Уредбе како ће полицијска власт с полицијским преступницима поступати и како ће их она казнити, позната као полицијска уредба, донета 18 маја 1850 године, као и по чл. 94 тач. б) Закона о општинама Краљевине Србије, за извиђање и пресуђење иступа надлежна је полицијека власт. односно општински суд. Изменом полицијске уредбе 17 јануара 1904 године општински судови врше полицијску и судску месну власг, извиђају и изричу казне о свима иступима предвиђеним у Каз неном закону, и то само у местима где нема окружне и среске власти, а у местима где је има као и у Општини града Београда, могу извиђати и судити само она иступна дела која би се догодила у њиховом делокругу а није их узела у поступак окружна односно среска полпцијска власт. Таква подела кривичних дела остала је све до ступања на снагу Кривичног законика за Краљевину С.Х.С., донетог 1 јануара 1930 године, који је данас у важности, и који је по § 15 поделио кривична дела само на злочинства и преступе, за чије је извиђење и суђење надлежан редован државни суд. Истога дана ступио је у живот и Закон о привременом продужењу важности законских прописа о кажњавању иступа, по чијем § 1, док за целу Краљевину не добије' обавезну снагу јединствен закон о иступима, остају на снази прописи досадашњих општих кривичних закона, затим закон о иступима за подручје Апелационог суда у Новом Саду, као и сви други законски прописи о кривичим делима као иступи (прекршаји, преступци, рестопки) уколико ова кривична дела нису обухваћена Кривичним законом од 27 јануара 1929 године. По томе Закону, који садржи у севи свега седам параграфа, битне измене III части Казненог закона из 1860 године, које се односе на иступе, састоје се у следећем: 1 — Новчана казна не може бити мања о_д 10 динара ни већа од 500, док по § 313 Казненог закона новчана казна је најмања 5 а највећа 300 динара.

2 — Право на гоњење иступа застарева за шест месеци а право на извршење казне застарева за једну годину. Међутим, по § 396 Казненог закона иступљења застаревају по истеку три месеца, рачунајући од времена када су учињена, изузимајући крађе, преваре, и утаје, које по вредности прелазе преко десет гроша чаршијских, а који иступи застаревају за онОлико времена колик оби застарело и само учињено дело за које је кривац осуђен, рачунајући од дана када буде пресуда извршна, или ако после тога кривац побегне из руку власти, од дана када побегне, што значи за три односно дванаест месеци. По § 6 поменутог Закона као поступак о истугшма примењиваће се досадашњи прописи, из чега произилази да и даље за поступак властима има да служи на територији б. Краљевине Србије полицијска уредба из 1850 године. Доношењем таквог закона, са малим изменама горе побројаним, остали су у важности и даље готово сви прописи о иступима који су предвиђени у III части Казненог закона, за чију .су примену биле надлежне полицијске и општинске власти, и то општинске само у местима где није било полицијске. У међувремену, 19 јуна 1929 год. донет је Закон о унутрашњој управи, који је ступио на снагу 21 јуна исте године, и који је током године у два маха претрпео извесне измене и допуне. По чл. 67 тога закона,, овлашћене су власти опште управе, а то су ТЗан, Управник града оеограда, срески начелник и градски начелник са функцијом среског начелника, да издају у полицијском делокругу а из чл. 66 истог закона потребне налоге и забране како у облику наредаба општег значаја тако и у облику наређења за поједине случајеве који се односе на јавни мир, безбедност, поредак, безбедност саобраћаја и јавни морал. Ради њиховог извршења предвиђено је да се могу установити и казне у величини наведене и предвиђене по чл. 69. Са таквим законским овлашћењем власти опште управе доносиле су наредбе општег значаја, као што је случај и са наредбама Управника града Београда, које су обухваћале иступе из III части, односно такозване полицијске иступе за чије су кажњавање биле и надлежне. Што се тиче осталих иступа, који нису обухваћени наредбама власти опште управе, они су предвиђени у специјалним управним законима, донетим пре или после Закона о