Opštinske novine

348

Београдске општинске новине

сајма — доказало да се наде које су његови оснивачи полагали у њега испуњују са ретком тачнош-ћу. Сајмиште је заиста постало жариште југословенскога духа и културе — стециште свих већих прегну^а нашега народа. За кратко време од само седам месеци на њему су одржане три земаљске велике изложбе: у децембру прошле године изложба живине, чучи^а и оваца; у јануару ове Радио-изложба; у фебруару ловачка изложба. 10 и 11 априла велики павиљон сајмишта послужио је за одржавање величанственог музичког фестивала београдске, загребачке и љубљанске филхармоније на коме је узело учеш^а 210 егзекутаната пред 6.000 слушалаца. Осим ових земаљских приредби, одржан је у марту месецу велики међународни салон аутомобила. Међународни савез конструктора аутомобила и моторних возила дао је Београдском сајму најбоље дане, пред аутомобилску сезону — (5—1 5 март) —, за одржавање међународног салона аутомобила. Тим актом још једном је одато признање међународнога важнога центра Београдском сајмишту. Поред ових великих изложби, на сајмишту су за сво кратко време приређиване и друге манифгстације: бокс-мечеви, тениски турнири, модне рзвије, изложбе слика и карикатура. Сада пак од 28 маја до 13 јуна одржана је на сајмишту взлкка међународна аеронаутичка изложба. Још С8 кису добро ни испразнили стандови од поол^ћнога сајма а већ су извршене ужурбане припреме за ову интересантну изложбу. На њој су учествовали, поред наше авијације и наше авијатичке индустрије, и авијације и индустрије многих држава. Велики летећи колоси заузели су павиљоне сајмишта а изложба је имала и једну нову атракцију за посетиоце, — Аеро-клуб је изградио на сајмишту једну кулу, високу 70 метара, са које су посетиоци могли да се спуштају падобраном. Ова атракција привукла је ве"Ки број посетилаца који су имали прилике да виде гигантски напредак аеронаутике. I * * * Техника и хемија су у сталном напредовању. Методи и процеси производње једнако се мењају и усавршавају. Индустрија је у сталном превирању јер јој наука даје све новије проналаске које индустрија примењује у корист човечанства. Сав тај рад, међутим, одвија се у кругу људи који су посвећени у тајне научних теорија или у тајне њихове примене. Он се одвија у бироима, лабораторијама и у фабрикама и није приступачан ширим слојевима човечанства. Нарочито после Светскога рата тај је рад врло обиман и разнолик. Алуминиум је на пример добио толико разноструке примене да су они који су се питали, не тако давно, када је он пронађен, чему ће он да служи, изненађени многоструком применом коју је он добио. Шта да кажемо о вискози — вештачкој свили? Када је исто тако недавно пронађен начин да

се из дрвене целулозе добија вештачка свила, хемичари су имали једну велику бригу. Ова свила је била крта. Требало је прона-Ки начин да се она оплемени и да може да се употреби за рубље. Наука је и ту успела и онога тренутка када је вискоза оспособљена за производњу рубља, почела су да ничу многобројна предузе^а по Француској, Немачкој, Италији и другим земљама, која су упослила стотине хиљада радника. Производња вештачке свиле добила је најразноврснију примену а количина производње пење се таквом муњевитом брзином, да она туче све ра • није постављене рекорде у историји производње. Данас је већ наука дошла дотле да се из дрвета добијају предива најфинијих врста (Лоссо, 2е1\л/о11е) и често треба бити велики стручњак па у тканини разликовати вештачку од праве свиле. У металима има исто тако великих промена. ЛакоКа по тежини, у вези са тврдоћом по отпорности све више напредује. Нове легуре донеле су нам нове метале а и у челику има побољшања. У погледу замене природних сировина сировинама произведеним синтетичним путем, постигнути су исто тако велики успеси. Израђује се вуна без овце, млеко без краве, бутер без млека, нафта из угља, гума из лабораторијума, а ту скоро смо видели у Немачкој ше^ер и бочбоне добивене из дрвета. Што је главно, ве^ после кратког зремена највећи део тих синтетичних сировина постаје веома јевтин, те њихов продир у производљи не може ништа задржати. Вештачка свила је јззтинија од некада најјевтинијега цица... Све те и многе друге новитете у производњи обичан грађанин не може да прати. Заузет својим свакодневним пословима, он нема времена да прати инострану стручну литературу а будимо искрени — нема ни интереса за то. Међутим, то интересовање код нашега света треба пробудити. Проблем је много озбиљнији но што то на први поглед изгледа. У нас су гимназије пуне и све се више иде на то да саака варошица добије пуну гимназију. Из њих излазе млади^и који имају једну општу спрему. Спрему са којом је тешко наћи упослење, јер је понуда тих младиКа многобројна а тражња мала. Основни економски закон понуде и тражље игра и овде улогу. Отуда огроман број младих људи са гимназијском, често и са факултетском спремом, који обијају прагове канцеларија у толиксј мери, да су ове морале поред објава на свима вратима надлештава, да дају и огласе у листовима да су сва места попуњена и молбе за упослење не^е се више примати. То није случај са професионалним школама. У њих наш човек нерадо даје дете а оне су и иначе малобројне. Зато је и интерес нашега човека за производњу и промене у њој ништаван а то чини да у већини наших предузећа сваки иоле стручнији посао раде и данас, после близу 20 година од Уједињења, странци. Ми се противу тога бунимо, али не^емо да признамо да смо сами криви...