Opštinske novine

I Београдски Међународни пр олеКни са/ам

349

Нашим индустријалцима није лако да граве нарочите уговоре са страним стручњацима, по којима морају знатно више да плаКају. -1ма наравно и предузеКа којима је корен у иностранству и која радо раде са страним стручњацима, али и њима је тешко то онемогуКити, када у земљи стручњака нема. Више наших младих људи у професионалне школе и у фабрике у иностранство! То 6и требало да буду пароле. Тамо 'ће они стеКи знања и стручност да могу да предузму нашу производњу у своје руке. * * * Једно од места на којима се свет упознаје са новостима у производњи и са новим проналасцима су и међународни сајмови узорака, једно такво место био је и I Београдски проле&ни међународни сајам узорака који је одржан на сајмишту од 30 априла до 9 маја. На њему је наша индустрија изложила сзоје производе и посетиоци су могли да виде да наша индустрија прати нове тековине на пољу производње и да се брзо прилагођава њима То је се нарочито могло видети из упоређења нз;јјих производа са производима стране индустрије, који су такође били изложени. На сајму су посетиоци видели да ми -1мзмо и оне индустрије за које шира јавност и не зиа да постоје у земљи. Јер, није ретка појаза да и по неки наши интелектуалци не познају ни основне гране домаКе индустрије и да мисле да се још увозе из иностранства многе израђевине које ве^ давно производи домаћа индустрија. У павиљонима сајмишта за време сајма ; .ршене су и неке демонстрације машинама Посетиоци су имали прилике да виде како се из основне сировине долази до финалног продукта. У текстилу, у металу, у дрвету, у гуми, у стаклу има тако много новога да је свако имао нешто да научи. * * * У I павиљону, чија површина износи 2.100 м 2 излагало је 50 излагача текстилне прерађевине. У II павиљону чија површина износи 1.200 м 2 40 излагача изложили су: намештај, хартију, фотографске апарате, клавире и музичке инструменте, дечија колица итд. У III павиљону, на простору од 5.100 м 2 учествовало је 120 излагача. Изложене су најразноврсније израде металне индустрије. Писаће, шиваће, пољопривредне, канцеларијске, грађевинске, штампарске машине; мотори, електро-мотори, касе, касете, боје, фирнајзи, кухињски прибор, гвоздени намештај итд. Површина павиљона бр. IV износи 1.600 м 2 . У њему су 40 излагача излагали предмете исхране: кобасичарске, млечне производе, чоколаде, кексови, бонбоне, овомалтине, разна пи^а. На површини од 1.600 м 2 изложили су у V павиљону 60 излагача: обућу, кожу, ташне, крзна, гоблене, ручне радове, завесе, израде од

сребра, гумену робу, парфимерију, дрворезачке радове итд. У централној кули поред Општинске штедионице била је изложба текстилне робе италијанске фирме ,,Ди Алтесано". На изложбеним столовима и витринама видели смо бижутерију, везове, ружино уље, медене производе, минералне воде и освежавајуКа пи^а, препарате за прање итд. На отвореном простору од 4.000 м 2 биле су изложене пољопривредне машине и справе; алати и мотори, вршалице, дреш-машине, машине за дробљење камена, дизел-трактори, влачаре, звона, локомобиле, галица, бетонске израђевине, во^не саднице итд. У павиљону заду жбине Николе Спасића изложила је своје дуванске прерађевине Управа државних монопола и Југословенско друштво жижица а. д. Поред издања Српске Књижевне задруге и туристичке изложбе друштва ,,Путник" у овом павиљону била је и изложба ратних слика. Осим ових сајамских павиљона и простора изложба је имала и приватних павиљона којих ниче све ве-Ки број на терену сајмишта. Приликом јесењег сајма ми смо говорили о павиљонима приватних фирми и предузеКа. Поред свих тих постојеКих, пролетњи сајам се је обогатио са још неколико приватних павиљона. ,,Ага-Руше" удружење југословенскз творнице ацетилена и оксижена д. д. сазидало је свој павиљон у коме је изложила оксиген, кисеоник и дисугасацетилен као и апарате за аутогено заваривање. Нове па виљоне подигле су и фирме: творница за душш: д. д., творница боја и лакова „Мостар" д. д., Босанско д. д. за електрику — Јајце, Осијечка љ> взоница жељеза и творница стројева д. д. и ф^рма „Солонит" — портланд-цемент из Сплитј проширила је свој павиљон. Од иностраних павиљона нарочиУо треба свом приликом истаКи Чехословачки павиљон. Овом приликом отпада замерка коју смо били учинили Чехословачком павиљону приликом јесењсг сајма. Павиљон је био врло лепо уређен и дао је у једном заиста лепом прегледу шта може дс да Чехословачка индустрија керамике, порцулана, кристала и стакла. Није било пренатрпаности кола и мотора и утисак о чехословачкој индустрији ове врсте, који је човек износио приликом изласка из павиљона био је заиста леп. Поред приватних предузећа, излагао је и Чехословачки експортни институт и Савез индустријалаца стакла. Нарочиту похвалу заслужује бокс чехословачко-југословенске привредне коморе, у коме су давана сва потребна обавештења о чехословачкој привреди. У Румунском павиљону излагала је Унија румунских индустријалаца разне имдустријске производе а Унија аграрних комора земљорадничке. Удружење индустријалаца петролеума изложило је производе петролејске индустрије а државне шуме леп преглед румунске шумске индустрије. ПоменуКемо још изложбу пољопривредних производа Централе румунских аграрних кооператива (Ђекопава) и тешку индустрију коју су репрезентовали нарочито предузеКа „Ма-