Opštinske novine

408

Беогрвдске општинске новине

колства и бугарских Јунака. Чехословачко соколстео иретстављао је г. Еуген Кеил, Руски соколски савез старешина г. Дрелинг, а бугарске Јунаке г. Рашко Душков. Скуиштину је отворио први потстарешина Сапеза г. Гангл и прочитао поздравне телеграме Њ. В. Краљу Петру II, Старешини југословенског соволства, Њ. Кр. Вис. Кнезу-Намеснику Павлу и Краљевским Намесницима г.г. д-р Раденку Станковићу и д-р Иви Перовићу, Савезу словенеког соколства, Чехословачком и Пољском Соколству и Савезу бугарских Јунака. Читаше свих телеграма скупштина је поздравила одобравањем. Приређене су бурне овације Њ. В. Краљу и Краљевском Дому. У свом говору г. Гангл је упутио поздраве Н>. В. Краљу, истичући заслуге и сјај Династије Карађорђевића, поздравио је југословенску војску и иста-

као идеје словенске солидарности које проповедају Соколи. Секретар чехословачког и свесловенског соколства г. Еуген Кепл поздравио је бираним речима Скупштину. Исто су учинили претставник бугарских Јунака г. Рашко Душков и претставник Руског соколског савеза г. Дрелинг. Њихови говори изазвали су одушевљене овације словенским народима и њиховом соколству. У име свих делегата узео је реч г. Војислав Тодоровић и саогаитио да су делегати на претходном радном делу Скугаптине продискутовали и усвојили све скупштинске извештаје и предлаже да Скупштина одобри рад савезног старешинства у прошлој години. Предлог је једногласно усзојен. Примљена је затим резолуција и закључена скупштина песмом „Хеј Словени!"

Скупштина Београдске берзе

Београдска берза одржала је 22 ов. месеца тридесет и осму своју годишњу скупштину, у присуству претседника краљевске Владе и претседника Београдске берзе Г. д-р Милана Стојадиновића, министра финансија г. Душана Летице, министра грађевина г. Добривоја Стошовића,. министра трговине и индустрије г. д-р Милана Врбанића, министра пошта и телеграфа г. Војка Чвркића, гувернера Народне банке г. д-р Милана Радосављевића, управника Државне хипотекарне бзнке г. Војина Ђуричића, потпретседника Београдске општине г. Драг. Тодоровића, потпретседника Аграрне банке г. Андрије Радовића, генералног секретара Београдске берзе г. Јована Гачића, као и великог броја претставника комора и осталих привредних организација. Скупштину је отворио г. Михајло Ђурић, потпретседник Управног одбора Београдске берзе, и поздравио претседника Владе и претседника Берзе г. г. д-р Милана Стојадиновића, чланове Краљевске владе и остале делегате. Потом је изнео извештаје за прошлу годину, која је показала велики развој у свима областима привреде, а што изражава наду да ће у будућности наша земља бити оснажена и просперитет увећан. Одајући пуно признање претседнику Краљевске владе и претседнику Београдске берзе г. д-р Милану Стојадиновићу на великој бризи за унапређење привреде г. Ђурић каже да је прошла 1937 год. значајна као најбоља у привредној историји наше земље, а све то захваљујући претседнику владе г. д-р Милану Стојадиновићу. Из биланса Берзе види се да су постигнути велики резултати који показују значајан напредак. Види се да је укупан обрт био преко две и по милијарде, што значи да је према 1936 год. пораст био од 49,50%. Обрт продуката порастао је за 97% по количини и за 110°/о по вредности. Такви резултати омогућили су Берзи да исплати целокупан дуг Хипотекарној банци Трговачког фонда, који је у своје време био направљен ради подизања Берзине зграде. Пошто су прочитани поздравни телеграми, пропраћени бурним овацијама И>. В. Краљу Петру II, РБ. Кр. Вис. Кнезу Намеснику Павлу и краљевским намесницима г. д-р Раденку Станковићу и г. д-р Иву Перовићу, — прешло се на дневни ред. Прочитан је завршни рачунски део извештаја У-

правног одбора за прошлу годину као и извештај финансијског одбора. Прочитани извештаји примљени су без дискусије. Најзад се приступило избору шест чланова за Управни одбор, пет чланова за финансијски одбор и шесдесет судија за Избрани суд Берзе. У управни одбор ушли су поново г.г. Михајло Ђурић, Милишић, Војислав Петковић, Милан Мих. Стефановић, Добривоје Лазаревић и Живојин Јанковић, који је изабран на место покојног Лукаревића, као нов члан. У финансиски одбор такође су ушли досадашњи чланови као и у Избрани суд, сем што је на место пок. Кабилија дошао г. Едо Марковић, директор „Призада." Објављујући резултат гласања г. Ђурић се захвалио свима учесницима скупштине и тиме закључио тридесетосму годишњу скупштину Берзе. Управни одбор се одмах конституисао и за претседника изабрао г. д-р Милана Стојадиновћиа, претседника Краљевске владе, а за п«тпретседника г. Михајла Ђурића, сенатора и београдског трговца. Исто тако се конституисао и финансиски одбор, у коме је г. Тихомир Панић изабран за претседника. У извештају, који је предат члановима Београдске берзе, нарочито је наглашен напредак металургиске индустрије, индустрије прераде камена, хемиске и текстилне индустрије, као и рударске производње. Тај повољан развој у прошлој години показао се и у извозу руда, који по вредности претставља 550 милиона динара, док је у 1936 г. изнео 204 милиона динара. Што се тиче новчаног тржишта оно је показало у прошлој години знаке ликвидности и почело да улази у фазу постепеног опорављања. Пословања девизама и валутама на домаћем тржишту достигла су највећи износ за последњих неколико година. У 1937 год. наша држава је закључила неколико споразума о регулисању платног промета са Швајцарском, Италијом, Белгијом и још неким државама, што је од великог интереса за нас. Даље се из извештаја види да је динар у току 1937 год. био стабилан, како на Берзи у Цириху тако и на осталим берзама. На крају се подвлачи потреба оживљавања рада са продуктима и робом.